Употреба речи солнце у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

је Хорват имао команду: „Бог живео нашег Соломона (Мађари су звали Хорвата „Шамуел“) Који с нама лепо комендира. Солнце јарко, на високо ти си, Моја мајко, на далеко ти си.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше. Није Бог дао свакому све дарове. Затим обоје стадоше запиткивати час

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ваше солнце также ћепло, как и всјакоје славјанскоје сер-сердце... Ваше објатије искрено, как рускаја душа... Ваши мишици так силни

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Пре ће, веруј, сјајних звезда, душо, нестати, Пре ће солнце от запада свога остати, Нег' ја љубит, душо, тебе престати.

Мог живота солнце буд запало, Избегло ме срећно све на свету; Мени дејат и Јестество стало: Помоћ убог немам јер ја клету.

141—2): ВЕСНОПЈЕНИЈЕ Все и всја в пространом свјетје Весељат сја в својем цвјетје И цвјетајут веја изнова; Солнце лучи простирајет И всја твари оживљајет, Жизни твареј јест основа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности