Црњански, Милош - Сеобе 2
Трандафил је волео друштво и говорио је да је његов дед пошао, го, као пиштољ, из Солуна, да је био застао у Београду, и терао до Будима.
Теодосије - ЖИТИЈА
са многим силама, као негда Синахерим на Божји град, до на крај земље православљем славног богочуваног великог града Солуна, на отачаство светога великомученика и страстоносца Димитрија, у коме и часне његове мошти мироточиве леже.
многе грчке градове, као што рекосмо, нашли пусте и беспомоћне и заузевши држаху их, смештени и по градовима у околини Солуна, и Охрид држећи, благочастиви Стефан придоби неку загорску властелу, што тада држаше оне гра дове, за овог Стреза као
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Врло је пространа област коју насељавају Јужни Словени. Она се простире од Целовца и Љубљане до Солуна и од Јадранског мора до Црног. Има шеснаест милиона становника и подељена је на више држава и покрајина.
Констатовали су да се неосетно разликују језици којима се говори од Љубљане до Солуна и од Изонца до Црног мора. Словенски лингвисти су први груписали ове народе под именом Јужних Словена насупрот другим
Оно се простире од Косова до вароши Ихтимана, која је на развођу Искра и Марице, затим од Ниша до Солуна. Овом типу припада, дакле, део становништва јужне Србије као и Шопови западне Бугарске и пиротске околине и Заглавка у
Њихови су преци преко лета напасали стоку по околним планинама, а затим слазили на реку Галик код Солуна. Вероватно да су прве аромунске породице дале име овом селу по реци Галику.
Проматрао сам такве Словене у селима Граматику и Катраници на западу од Караташа, између Солуна и Острова и овде-онде по селима сереске околине.
Предања и национална свест Аморфна словенска маса и балканска душа. — Између Прилепа, Солуна и Месте (можда и још даље на исток) централни је тип сачувао физичке и психичке особине наслеђене од ранијих нараштаја.
Димитрија (заштитника Солуна), црква Св. Ђорђа и Св. Софије. Да поменемо и утицај Свете Горе са њеним многобројним манастирима, сјајне грчке верске
После Солуна прво место заузимају Сер и Кавала, опет грчко-левантинске вароши; међутим су мале вароши, као Његуш, Бер, Воден, Драма,
У потпуном су опадању откако су спроведене железнице кроз вардарску долину и између Солуна и Битоља. Међутим се не може пећи да је Прилеп изгубио сасвим од свога значаја.
Галичани имају предање да су њихово село основали аромунски пастири који су дошли са реке Галика код Солуна. У Росоку су најстарији становници „Власи“, који су дошли из Арбаније.
Македонци веле „причати као Бугари“, то јест невешто, као сељаци. У јужној Македонији, у Куфалову код Солуна, чуо сам израз избугари се кад се говори о уквареНом житу које није добро за семе, а израз побугари се кад се хоће да
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Зевс је код њега, ради слика са смеј, постао Зеј, Солун претвара у Солуна, пупак значи пупљење, јара значи јараница, мраз значи мржња (»Јача љубав него мраз...
се готово удвостручила, ослободила целу Стару Србију, већи део Македоније, један део Херцеговине, дошла до врата Солуна, повратила оно велико место које је некада имала на Балканском полуострву.
сачувало свој ранији положај, но зато што њиме говори највећи и најкултурнији део српскога народа, »од Триглава до Солуна«, зато што има традицију, зато што је краће, лакше, пословније, енергичније, уједначеније, оно очевидно потискује
Турски женски свет описан је у Писмима из Ниша о харемима (Београд, 1897), Писмима из Солуна (1908), у већој приповеци Фати Султан (Београд, 1907) и нарочито у великом роману Нове (Београд, 1912).
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
), па се опет, жив, здрав и лака корака, приповратио натраг и прошибао „табановића фијакером“ све од Солуна па чак негдје до иза Загреба, а можда би згодио и даље, али га је, вјероватно, опет и тамо дочекала некаква вода.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
удесница, у чајању ждралка, у прозору трепераво танка. Ни прам магле ни тринина тринка. С вертикале - земљом до Солуна! бруј пчелињи, племенита буна, расцвета је - она неродиљка...
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Покажи им међе своје, Твоје горе, реке твоје. „Од Солуна до Будима И где Тимок златни стиже, И где шуми бистра Уна, И Ловћен се небу диже — То су моје кршне горе, Куда Срби
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
СОЛУНСКА БРАЋА Као два нераздвојна хрта зађоше међ Словене да их лове у близаначке мреже, по ветру су пошли из Солуна два Диоскура, уз обронке народа незнаних што много певају и псују а мало слове.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Србијанска коњица била је тада избила, у Драч, на Јадрану, па су се те трупе снабдевале из Солуна, грчким бродовима. Турска крстарица „Хамидијех“ ловила је те транспорте по морима и гонила их је све до Кварнера.
Ја онда хоћу да комплиментирам рмпалије Цоловића на њиховом гоњењу непријатеља, од Солуна до Темишвара, па велим: мора да је било тешко. Они се успијају као нова млада и веле: добро да се једном свршило.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Осетиће кору сомуна Од Цариграда, и од Солуна, Запршку од алеве паприке Са другог краја Африке; Суву цепаницу храстову На острву Ластову; Од испегланих
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
јој причали: како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Друго својство налазимо у јунаковим путовањима бродом од Сингапура и Бомбаја, па преко Каира и Малте до Солуна. Треће је његова теорија о тајним везама у свету.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Подигни главу и не жалости се, јер ја имам још синова а ти побратима, а ваљда ће и какав Србин доћи отуда... из Солуна... Но куд си све, учини ми и последњу услугу — нареди једна кола да пренесем сина... А–а, јуначе, немој се омрзнути!..
Краков, Станислав - КРИЛА
Иначе би дан био тих. Војници се радовали вестима, које је курир донео из Солуна. Исто као и коњаку. Овај је донет у сандуцима.
одлетеше као давни мучни снови у заборав ноћи, а ако су још остале ране, оне су биле ту да се једнога дана доле у хуци Солуна каже: — Рањен сам на јуришу, у самим жицама. Ох, какво је само клање било!
— Хоћете ли малаге? Узмите, добио сам дивну из Солуна, нудио их је гостољубиви капетан. Одједном се сећао Душка, и о њему говорио као о покојнику.
командиром коморе Марџукићем, који га је још влажних усана питао шта се говори о смени, и уопште какве вести доноси из Солуна. У ниској колиби се димило. Неки су брадати људи седели на баквицама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али када је пробио „Хинденбургову линију“, преко енглеске болнице у Вертекопу, и дочепао се Солуна, сада маневрује из болнице у болницу. — Вала, браћо, ако је за вајду, доста је.
За време док је вршио службу, наишао је баш тада, на повратку из Солуна, поручник Коста „Турчин“. Давно се нису видели.
Иначе, онима који су наступали од Солуна, она је била са леве стране. На њој је Сива Стена. Пред самим насељем наш ауто заустави један официр граничар.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У седмој деценији 9. века два учена Византинца из Солуна, браћа Константин (доцније у калуђерству Ћирило) и Методије, који су одлично познавали словенски говор околине свога
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дошао је у Вратимље из Ариља. Припадао је групи живописаца из Солуна који су сликали зидове велике епископске цркве у Ариљу, задужбине краља Драгутина.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
О томе сам се и очигледно уверио неки дан. Бавио сам се послом у непосредној близини Солуна. Онде је сада, када су дани најдужи, већ у осам сати увече мркла ноћ; стрми залаз Сунца чини да је вечерњи сутон врло
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На срећу, једна се кћи удала, за „Турчина”, трговца из Солуна, једнога од трговачких пријатеља оца њезина. Кућу су морали продати, и онда је госпа Нола троје заосталих укућана
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Около нас су ковитлали облаци прашине, а сунце је жарило у теме. Нигде дрвета, нигде заклона. Ишли смо улицама Солуна гледајући задивљено у виле са спуштеним капцима, које су скривале притајени хлад. Трамваји су застајали.
Траже га на све стране. Њега нигде нема. По подне, неки војници, враћајући се из Солуна, рекоше да су видели Исајла у вароши где седи пред једном гостионицом, заваљен на столици, и пије каву.
— добацује Војин. Они који се враћају из Солуна говоре да пристижу топови и коњи за нашу артиљерију. Иако ће нам све то задати више посла, ипак бисмо желели да се
Рано изјутра кретосмо. Дођосмо у близину Солуна на једно огромно поље које се црнело од множине коња, као на неком предратном вашару. Дочекали нас Французи.
Ваљда што је ноћ па не видимо околину, а и што нам је време дуго, те се причају успомене из Солуна. — Море да видите шта се мени десило! — причао је Коста „Турчин“. — Баш сад, у прошлу недељу, дођем ја у Солун.
— Ситуација је очајна. Бугари су узели прву линију ровова. Браним се на последњој. Ако и овде попустим, До Солуна се нећемо зауставити. — Упутићу ти одмах један вод.
Проносе се коморџијске вести да Бугари надиру великом снагом. Наредник Продановић, који се вратио из Солуна, донесе вест да су Бугари пробили наш фронт, тамо око неке Банице, заузели Лерин и наступају према Островском језеру.
Можда сам и спавао. Али када сам дошао себи, било ми је много тешко. Чујем где Француз вели да смо близу Солуна. Наскоро по клопарању точкова увиђам да прелазимо неку скретницу. Воз стаде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(За Дојчина историја не зна, али догађаји о којима је реч иду свакако у доба после освојења Солуна.) Саградивши тврђаву у Смедереву (у облику троугла са двадесет и четири куле), Ђурађ је предузео низ мера да обезбеди
39 БОЛАНИ ДОЈЧИН Разбоље се војвода Дојчине у Солуну, граду бијеломе, — боловао за девет година; по Солуна не зна за Дојчина, они мисле да је преминуо.
у земљу арапску, зачуо је Усо Арапине; једнак чуо, једнак седла вранца, право иде ка Солуну граду, те он паде под Солуна града, под Солуна у поле широко.
је Усо Арапине; једнак чуо, једнак седла вранца, право иде ка Солуну граду, те он паде под Солуна града, под Солуна у поле широко. Усред поља шатор разапео, од Солуна иште заточника да изиђе њему на мејдана, да јуначки мејдан подијеле.
Усред поља шатор разапео, од Солуна иште заточника да изиђе њему на мејдана, да јуначки мејдан подијеле. У Солуну не има јунака да изиђе њему на
Јест дошао Усо Арапине под Солуна у поље широко, од Солуна иште заточника да изиђе њему на мејдана; у Солуну не има јунака да изиђе њему на мејдана.
Јест дошао Усо Арапине под Солуна у поље широко, од Солуна иште заточника да изиђе њему на мејдана; у Солуну не има јунака да изиђе њему на мејдана.
А кад виђе црни Арапине, он удари порез на Солуна: све на двора по дебела овна, по фуруну љеба бијелога, и по товар црвенике вина, и по кондир жежене ракије, и по
Ал' говоре солунски трговци: „Вала богу, вала јединоме! Откако је Дојчин преминуо, није бољи јунак проишао кроз Солуна, града бијелога, ни бољега коња пројахао“. Оде Дојчин у поље широко ка шатору црна Арапина.
Јоште ли си, море, у животу? Ходи, јолдаш, да лијемо вино, а прођи се кавге и ђавола, џаба тебе порез од Солуна“. Ал' говори болани Дојчине: „Изиђ', курво, црни Арапине!
Арапине: „Богом брате, војвода Дојчине, ти се прођи кавге и ђавола, но одјаши — да пијемо вино, џаба тебе порез од Солуна и џаба ти солунске ђевојке; кунем ти се богом истинијем да ти овђе никад доћи неђу“ Кад то виђе болестан Дојчине, ђе
: на Солуна порез ударио; али — о аналогији — и кад је исти број слогова у генитиву и акузативу, нпр.: чувај, царе, ти господства
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Максимијана Преславни великомученик Димитрије бијаше за поганских царева ових, Максимијана и Диоклитијана, од града Солуна поглавар и заповедник градски. Прави хришћанин и учитељ бијаше Христовој вери.
од тела неко хисе да и онамо красну цркву справи на име светому, и оне мошти положи пак у ону цркву што би их однео из Солуна. Ама то му не допусти свети од себе да му раскида, и половити му тело.
Указа му се на коњу, скиде шњега окове и чак до Солуна онако по катански допрати га. И онде невидим би од њега, и ту прознаде јепископ да је то сâм свети Димитрије био што
онде невидим би од њега, и ту прознаде јепископ да је то сâм свети Димитрије био што га је извео из сужанства и оде из Солуна у Африкију, пак онамо велику цркву сазида на име светога.
ходио, те излазио пред корабе, који куд морем путује, указујући се галијашем који што носе да не имаду проходити Солуна са храном, заказујући им тамо најбрже да иду. И тако у гладну годину предржа и прехрани Солуњане довољно. 6.