Употреба речи солуну у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

у неком пустахиском наступу, напустио војнике и батерију и фронт и све послао до ђавола па на коњу појурио негде ка Солуну, одакле је, пошто је већ био измакао пуних тридесет километара скоро силом враћен натраг, ствар је овако текла:

Црњански, Милош - Сеобе 2

Сети се старица, које су стајале, плачући, и чекале, пред арестом, у Коморану, у Марбургу, у Солуну и Смирни, па је ли се ко смиловао? Син им се никад није вратио. Број, изброј их, ако можеш! Колико их је било?

Теодосије - ЖИТИЈА

„Лавра светога Симеоне“, а старешина у њој заповеди да буде и да се зове архимандрит, јер је и сам пре тога у граду Солуну од митрополита и епископа за архимандрита био постављен.

Град тада заузеше и држаху Фрузи, а царство се грчко надвоје расече, јер над целом Тесалијом и Илиријом, у Солуну, био је цар Теодор, који је поцле од Асена цара загорског у бици ухваћен и ослепљен био; а у целоме Понту, Галатији и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Кроз њих су, поред осталога, пролазили главни уздужни путеви; оне су најближе Царигарду и Солуну, главним старим центрима византијске цивилизације.

Још и раније су ови сточари враћајући се са зимовника куповали у јужним варошима, у Елбасану и Солуну, најпотребније ствари, поред других со и уље, па су их препродавали по северним селима и варошима.

Када сам 1898. године први пут био у Солуну, причали су ми стари трговци чија су деца постала Бугари, да су они долазили око 1870. год.

Познат је значај који у Солуну имају Јевреји, Грци и Левантинци разног порекла. Они из нижих слојева често беспослени седе и чуче у хладу, али стално

Код њих, као и у Солуну, превлађује дух „работе“. Док Динарци, Косовци и становници западне Македоније уносе у све односе, у мисли, у

често врло живу, ови јужњаци остају увек људи практичног духа: једино се одушевљавају кад је у питању зарада; као у Солуну, ватрено се препиру око „работе“, па долази и до туче.

Тако је нпр. један сељак из Галичника примио знатне суме из аустријског конзулата у Солуну да преобраћа Галичане у католичку веру.

Арбанашки су научили због додира с Арбанасима, а турски у Солуну, Серу, Драми и Цариграду као печалбари. У печалби се Торбеши баве свима пословима, нарочито бакалским.

Сви иду у печалбу, често као код Мијака почевши од 10 до 12 године, и баве се зидарством, поглавито у Солуну. Неколико лица сасвим загасите комплексије из села Клења (мешовитог српско-арбанашког) наводе на мисао да и у њихову

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

СНЕГ 43 ЗИМСКО ЈУТРО 44 ЗИМСКА ИДИЛА 45 ВИ 49 НА ВАРДАРУ 50 ВЕКОВНИ СТРАЖАР 51 РОДОЉУБ 53 НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 55 НА ПРОСЛАВУ КОСОВСКЕ ПЕТСТОГОДИШЊИЦЕ 57 МУРАТОВО ТУЛБЕ 60 ТУРСКА 61 ВИИ 62 НА НОВУ ГОДИНУ 63 НА НОВУ

НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1 По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

поред њега, видео укрцавање морнара, из јавних кућа Ријеке, кад је била наређена узбуна, приликом неког инцидента у Солуну, са једном аустријском крстарицом.

у Галицији, био предао Русима, са куршумом у чланку, а затим је, у србијанској коњици, опловио Европу и искрцао се у Солуну. Јахао је до Београда, и био на служби, у пуку, у Нишу.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Хоће под старе дане да опроба Трговачку срећу и са далеком престоницом. У Солуну му се већ товаре огромне количине вуне и получињене призренске коже. То Му је ваљда последњи узмах, јер је остарио.

Краков, Станислав - КРИЛА

Причао је овима који нису планине напуштали о Солуну, болницама и женама, али му је изгледало да је и за њега то само прича. Опет је грмело горе по рововима.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Е, мој оче М., ви у скупштини већасте о рату, већасте о некој вајној контроли народној, ми новинари опет сањасмо о Солуну и Једрену, па гле нашта изађе: дошљаци Руси заповедају по својој вољи, а ми се ево бијемо око Алексинца.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Док смо били у земљи звали су нас Четнички одред или комите. Овде на Солуну називају нас Добровољачки, или Вуков одред. Маршевали смо без предаха.

Људски живот тамо ништа не значи — упаде поручник Мишић. — На фронту се то и не осећа много, колико овде у Солуну. Кад помисли човек да смо сви ми, колико нас овде има, били жртвовани, док је овде варијете, пун лепих женских...

Било је главно да се пробије ова „линија“. А кад се дочепају „Престолонаследникове болнице“ у Солуну, Друге и Шесте француске, онда су се стварале могућности за одлазак на боловање у Француску или Африку, а они лакше

Могао сам комотно и ја одавде... Слушај, да не бисмо одали нашу намеру, ја сада нећу гађати... Чујем, био си у Солуну, као болестан. Ако можеш, дођи данас мало до мене, да ми причаш... Наишао је командант пешачког пука, пуковник.

Коста је ра-зумео моју колебљивост, те ми се обрати: — Понудили га да буде апсанџија у Солуну, а он одбије. Када су га запитали за разлог, он изјави једном свом другу: „Савест ми не допушта да чувам невине људе!

Другови смо у смрти... можемо и у животу. — Јест, бароне... Гађамо исти циљ на положају, па можемо и у Солуну... Уосталом, бароне, дувани ме. Посилни, шта чекаш? Војник приђе журно и припали му цигарету. — Ах, стани, грофе!..

После срдачног поздрава командир је прекинуо преглед, и сео са Костом испод једног дрвета. Тада му је овај причао о Солуну, о женскињама, о својој пријатељици Дези. Обећао је да ће му дати њену адресу.

— Велиш, нека истера ћеф! — смеје се Радослав. Дуго су разговарали о борбама, о Солуну како је горео. Прошло је пола часа, али Коста се не враћа. — Море, иди види шта је са њим! — рече Радослав.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Причао ми је, док је по зиду превлачио четкицама, о многим лепим, чудним и невероватним стварима, о Солуну, о великим градовима његове родне земље Грчке, о царствима Византијском и Бугарском, о Дубровнику, богатим

Сећам се да је говорио о Дабиши у Дубровнику, Ларенси у Константинопољу, Малверији у Солуну, близанцима у Новом Брду, а осталој деци у татарским земљама, Угарској, Соли и где све не, ни имена изгледа није знао.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

ПОЗНУ ЈЕСЕН 116 ПЕСНИК 117 У ПРОЛЕЋЕ 118 ДРУГУ 119 ЛЕЛЕК 120 ЧЕКАЊЕ 121 НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 122 СВЕТИ САВА 124 (ВЕКОВИ СУ ПРОХУЈАЛИ...) 126 ПОМЕНАК 127 ЗИМСКА ИДИЛА 128 (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...

Ах, тебе загрљај чека, А њега ханџар мој. 1889. НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1. По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

мој завичај, где смо тукли персиску поморску силу” — одушевљавао се стари и искрено и извештачено, јер је био рођен у Солуну, и само настањен на Саламини испред Итаке, а данас-сутра биће сахрањен на Хуњадијеву брегу близу Београда.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Па ево — поче Душан да објашњава — ми сада идемо доле, наниже, ка Грчкој. Чим лађа заокрене горе ка Солуну онда настаје узбрдо, и онда већ теже плови. Је л’ тако, побратиме? Ми се пригушено смејемо и окрећемо главу.

Лука га погледа испитивачки и ублаженим тоном запита: — А шта си видео у Солуну? — Видео сам... видео, на станици, наше машине, и вагоне, где пише: „Српска државна железница“ — и из очију му

Или ће они нама иза леђа, или ми њима. Само партнери ове игре налазили су се у Солуну и Скопљу. А пиони су се „јели“ намртво. Крвава борба трајала је више дана. Бугари су се очајно бранили.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина“. 39 БОЛАНИ ДОЈЧИН Разбоље се војвода Дојчине у Солуну, граду бијеломе, — боловао за девет година; по Солуна не зна за Дојчина, они мисле да је преминуо.

чудо на далеко чуло, чак далеко у земљу арапску, зачуо је Усо Арапине; једнак чуо, једнак седла вранца, право иде ка Солуну граду, те он паде под Солуна града, под Солуна у поле широко.

Усред поља шатор разапео, од Солуна иште заточника да изиђе њему на мејдана, да јуначки мејдан подијеле. У Солуну не има јунака да изиђе њему на мејдана: Дојчин био, па се разболео; био Дука, па га боли рука; јест Илија, луда

Тебе хоће Арап преварити, те ће ми те луда погубити, оставити саморану мајку“. Кад то виђе црни Арапине, ђе јунака у Солуну нема да изиђе њему на мејдана, на Солун је порез ударио: све на двора по јалова овна, по фуруну љеба бијелога, и по

Јест дошао Усо Арапине под Солуна у поље широко, од Солуна иште заточника да изиђе њему на мејдана; у Солуну не има јунака да изиђе њему на мејдана.

Кад то виђе црни Арапине, плећи даде, бијежати стаде, право бјежи к бијелу Солуну, а за њиме болани Дојчине. Таман Арап на врата солунска, а стиже га болани Дојчине, па потеже копље убојито, прикова

Таман Арап на врата солунска, а стиже га болани Дојчине, па потеже копље убојито, прикова га Солуну за врата; па повади сабљу аламанку, те Арапу одсијече главу, па на сабљи главу дохитио, Арапове очи извадио; очи зави

На Кратову, граду бијеломе, онђе бјеше Кратовац Радоња. На бијелу граду Куманову, онђе бјеше Костадине бего. На Солуну, граду бијеломе, онђе бјеше војвода Дојчине. На Прилипу, граду бијеломе, онђе бјеше Краљевићу Марко.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И то у Солуну дочу неки млад момчић именом Нестор. Ама и он се држаше покруто момче у снаги и мислећи се у себи, еда се мало у коштац

А и по Солуну многа чудеса је показивао. 4. Солунски катана Једанпут опседоше неки варвари Солун и налегоше да га узму.

5. Глад у Солуну Пак једанпут би у Солуну велики глад и ниоткуд ништа за ками зуби нису имали шта јести. Дор су гинули луди од глади и

5. Глад у Солуну Пак једанпут би у Солуну велики глад и ниоткуд ништа за ками зуби нису имали шта јести. Дор су гинули луди од глади и пак им на то свети

8. Последње виђење аспатара Листрија Да још мало и то искажем што се је држао онде у Солуну неки господин протоспатарије, по Јеладу, спатарију Илистрије.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности