Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Видио сам му широку, неправилну главу, коју су правили још широм његови просиједи солупи, смијешни и недоликујући једном дјечаку; видио сам његове округле, зачуђене очи, његову кудраву најежену косу, његов
Широка глава, кратки наивни носић, зачуђене очи, рудаста дјетиња коса, просиједи солупи — одмах сам га препознао. Ипак, понешто се измијенио: у лицу као да се сневеселио, јаче посиједио на сљепочицама, очи