Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па ми мрмља речи „томбе“ и „сомбре“. Па крешти њино „омбре, омбре“ – и наш „гроб“ и „мрак“. Ти, међутим, крећеш, ко наш лабуд вечни, из смрти, и крви,