Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Скендер Куленовић је у својим изузетно раним сонетима био несумњиви следбеник. Можда је сувишно још једном устврдити да су Оцвале примуле (1927) следбеничка лирика;
Кад бисмо, на пример, нове Куленовићеве сонете упоредили у том смислу једино са сонетима Стевана Раичковића – рецимо са изразитим сонетом „Камена успаванка“ – било би посве јасно колико је наш песник кренуо
У Куленовићевим најбољим сонетима, напротив, наглашено је урањање у саме речи: тежина појединачних речи, тежина њихових непренесених и пренесених
Али су ти поступци већ показали своју праву меру, на неки начин су се исцрпли у Матошевим сонетима и делимице се епигонски канонизовали код Визнера, па је Куленовић након свог раног првенца и након радикалних стилских