Употреба речи софијом у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре. Сирома’ момак, ипак жао ми га је било, ал’ шта ћеш, како ће да се боде шут са рогатим.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Улази за Софијом у кућу) ГИНА: Нисам ни знала да је овде код нас тако дивно! Кад се гледа преко овог корита, не би се рекло!

Док су га скидали с конопца, набро сам трнкила! (Излазећи са сцене, Дробац се скоро судари са Софијом, која се враћа са реке. Тим сударом су обоје изненађени и збуњени.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

наше мајке сузама се гуше, Брегалницом расте гробље ново, свеже; То умиру храбре, племените душе, И Кајафин жиг се над Софијом реже.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Спида је са својим кћерима радио више и боље него швајцарски заводи и гувернанте, нарочито са Софијом, која је, као и отац, и много путовала и много читала. На пут је ишла сама.

Преобуче се, и с ћерком Софијом иде у шетњу, далеко изван града. Носе доглед, посматрају, разговарају, заћуте. Софија, својим складним, лаким ходом

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности