Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Враћамо се опет на онај све до израза чистог телесног бола згуснут опис Софкинога расположења у часу кад се први пут пребацује у прошлост: вративши се у собу, затиче „мрачну, упола откривену постељу,
] више се знало и памтило [. . . ]“. До грешке је дошло зато што, чак и нехотице, Станковић полази од Софкинога знања као од првог и основног извора, а све остало само се придодаје.
Ево издвојених кључних места Софкинога опажања црквеног простора за време венчања: „Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она
Појава је, мислимо, значајна и за разумевање Софкинога лика. Код ње можемо јасно пратити како стицање свести о самој себи у раном детињству знатно утиче на доцније понашање.