Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— граница имања сиџаде — мали ћилим на коме се седи скот — животиња, рђаво чељаде сљедователно — према томе сопра (софра) — трпеза спарета (шпорет) — штедњак средотежа — средина струна — као болест; померен желудац; иначе, длака од
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дођосмо. Мама се обесели и устумара. Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. После задимисмо. — Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, бог да прости. Ако остане поп Ћира у животу, неће се, зарек’о се,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Варош У. лепа је варошица, крај Дунава. Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту.
„Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније
Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче,
Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без гајтана,
му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап.
Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте. Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма.
И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти. И сан се испунио. Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати.
Даље на десној страни на дувару две велике слике. Једна је господара Софре, друга госпође Соке. Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом
Боље да га је допола сликао онако као »Бüсте«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина.
Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.
Сановник и годишњи календар је господар Софра у дућану држао. Напослетку, на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се
Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. ИИ Господар Софра, мада се већ обогатио,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Здраве се. Софра пружена од краја на крај собе. Старији у чело, до њих старке, и тако редом, чак до краја, где су млађе жене, али оне
А софра застрта чаршафом, у челу велики колач, на њему три као на крст воштане свеће, чаша вина, а ниже њега по софри, на ниже,
Вечера је при крају. Почеше опет здравице. Софра већ мокра од вина, умрљана од јела и пуна костију. Разговори живљи, бржи, испрекидани. А како да не?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Хитри јахачи Апокалипсе смирују коње. - Лозице, виј се! Вијуго златна лàганих мисли: небо је софра, земља је лежај, мекотан, топал. (Били па свисли грехови тешки.
Један јаблан ушиљеног мача само што се не забоде у пун месец. Кроз већ нажутела руна двеју липа назире се софра, модра и бескрајно удаљена, за којом вечерају узрујане звезде, а у заумној дубини Вишњег модрила Неко наизменце свлачи
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Душмани ти под ногама били, како Шарцу под копита чавли! Ђе је свадба да си делибаша, ђе је софра да си долибаша! Здрављица се наносили, добре среће находили, младости се младовали, лијепа житка наживјели!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Само то? — излете Аћиму, па се још више збуни, и уплаши, и обрадова, и још више уплаши од радости. Софра се искрену, свећа се издужи до таванице и букну. Погледа у Ђорђа. Није смео у Вукашина.
Бездушник. Одавно си ти појео свој део. Ја сам ово зарадио. Ништа ти не дам! Ђорђе претури бокал са вином. Софра као заклана; цури црно вино на његов опанак. Не молим милостињу, говори себи Вукашин.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Душо моја, Цвет-девојче, Буди само добре воље, Светла софра на нас чека: За софром је цар-Стефане Са Роксандом из Леђана, То су, душо, кумови нам; До њих седи јунак крилат,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
обавља пет пута на дан у одређено доба синђелија — службена исправа; синђел — свештеник у православној цркви совра (софра) — „низак округао сто за којим се јело садећи на душецима; сто, трпеза уопште“ субаша — помоћник или заменик баше —
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба. Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење. А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и
Сви су попови са владиком били. Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи. После сахране девет софра се изређало и пружило.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 7, 75; 19, 241; Браство, 9—10, 442). Њиме се кити софра о задушној суботи (СЕЗ, 19, 29); кади се мртвачка жртва приликом »пуштања воде« о Великом четвртку (іб.
пред почетак опште муже (СЕЗ, 19, 328); жито, пред сејање (СЕЗ, 16, 258), свадбени колачи и сватови (СЕЗ, 19, 178), софра о слави (СЕЗ, 16, 124 19, 198), о Божићу (СЕЗ, 19, 77), о Ускрсу (иб., 45) итд. Т. се кади и приликом усвајања (иб.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Имао сам мајку. А мајка за младост није. (Обзире се, гледа по соби. Виче): Марко! Долази Марко. ТОМА Камо софра, вино? Служи газду, још сада, па после, можда, смрт ће... (Коштани): Ех, Коштана, кћери! Де!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Столица се хјерувимска за седење давно наместила; изводници на столицу хитри су и свакад за то стоје готови; софра је готова, пуна свакојаког јеџека, лепо намештена.
Ако ли где има за трбух гњила софра, — скоро и весело се тамо хити да би на први јеџек стигли и други не би им засели места.
Тога рад ако нам је и врло сиромашна с приносом ова духовна софра, и тако оскудљиво, што је да је, с драге воље нескривено ни затајано што, ама све на среду износимо пред вас.