Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али га нигде не виде. Тек доцније, као крадом, вукао се кроз гомилу света, а кад је дошао до оне софре за којом је Никола Белић са својим гостима седео и веселио се, он мало ка’ застаде, а мајци се учинило да је на Стојну
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Те ти богме и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић око пуне софре): „Наша браћа, наша браћа! Христос посред нас!” Вратимо се у логор.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он то учини послушно, осуђенички, тајанствено. Онда сви троје поседаше око софре и отпочеше јести. И Јуришић, очајнички, са лицем свирепо — осветничким, гутао је, гушио се, прождирао зверски.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица, у здравље царско, у здравље софре; осим напијања уза сваку здравицу имају мали припјеви, које сви у глас пјевају“.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Над огледалом лик светог Николе, патрона господара Софре, а пред њим озго виси на сребрном ланцу велико сребрно кандило. Даље на десној страни на дувару две велике слике.
Даље на десној страни на дувару две велике слике. Једна је господара Софре, друга госпође Соке. Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још
Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре. Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола
Духом претежнији од господара Софре. Деце није имао; он сам собом и женом може живети. А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка
Устане, хода, па пуши. Још мало, па и остало друштво дигне се, јер кад нема господара Софре, нема ни пуникаша ни смеја. Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина.
Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино. Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио. Кречар се врати, и већ вино носе.
ИВ Сутрадан после ручка ето Кречара и Чамче код господара Софре. Већ су ту. Клопкају на вратима. — „Херајн“. — На здравље ручак, Софро! Ето нас код тебе, — рече Кречар.
Сви заседну. Ту је и госпођа Сока са целом породицом. И Милан шегрт добио је доле место. Код господара Софре и шегрт за трпезом руча. Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе. Ту је и Пера.
када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара Софре, а празна, па кад добије времена а она тек онда седне.
„Ауспрух”, и тај је у реду. Приближава се четрнаести дан. Чамча журбено трчи од господара Софре ка Кречару, све уређује, само да се шта не заборави; већ је и сам склопио за се једну хиљаду форинти; све је уредио
Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. — Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови? Ми смо већ сасвим преправни.
Ми смо већ сасвим преправни. Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг. И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати. Сва кола са арњевима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
на кума да каже оно чега ради су се искупили, он устане, скине капу, преврне детињу капицу наопако и метне је насред софре тражећи да сви прво плате, па ће онда рећи име.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сви су буљили у слику насред софре, а нико и не погледа у аутора, брадоњу, као да он с читавим тим послом нема баш никакве везе.
Узео сам слику са софре и обрадовано гракнуо: — Ово ђед Раде! Познао сам добродушно, мило старчево лице упркос дугој бради и светачкој
На пространој пољани разгоријева се и бучи народно весеље. Наваљао свијет јела и пића, притисле софре сунчану ледину. Ту и тамо већ прасне пиштољ или зарешета аутомат. „Карабине, мој милени друже . . .
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.
На полици се сјаје сахани; уз зид прислоњене софре и тепсије, да се што пре оцеде, жуте се, и од њих цуре млазеви вреле воде, од које се још диже пара.
— Жене, песму, бре! — Викну са чела софре стари чича Арса, а минтан већ извукао из појаса и разголитио своје космате груди. Жене не могу. Још их стид.
— Лало, дајре! Туго! Не могу више, — поче да виче ч’а Масе и да се тресе, мрда, пружа руке преко софре за дахире. Врата се отворише и уђе Томча.
Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћи, пре него што ће настати весеље, пијанка. Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући
— Бог да га прости! Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве.
На капији, широм отвореној, збили се били пролазници и гледали; свирачи подвојени, једни унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело. На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту
Наједанпут кућа се затресе, а голем и сув неки човек, са големом белом брадом и великим ноктима дође до софре и стаде кусати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ту колиба стоји стара, кроз прозор им поглед иде, имали су шта да виде: унутра крај софре фине, сједе четир газде њине, па се часте, брке масте.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
минтана тако да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато. Ово је за спремање.
Он се изгуби горе у осветљеним собама. Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре. И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико,
И ма да су тада већ били у моди астали, ипак је наредио да се, по старински, поставе софре, јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире
их заиста она воли, од неизмерне радости, Марко се окрену њима тамо, за трпезом, свима, а највише најстаријем у челу софре, старом и готово слепом деда-Митру: — Деда-Митре, и ви сви, бре, спремајте дар, јер ево снашка „вашега бате“ иде да
их је тамо за софром дочекивала, љубила у руку и дворила са великом чашом, коју су они морали, пре но што у чело софре заседну, сву на искап да испију.
И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: | — Не тато. Не, тато. Али он је не погледа. Преко софре, укорак је прескочивши, пође по кујни, свирачима.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Нећеш! Ту да седнеш! (Натера га да се спусти крај софре, испод њених ногу, пошто опет седне и завали се): И ето, кусај, пиј (налива му чашу), па да ми причаш то: како то?
столац до Јовче, окренута ватри; разгрне шамију те јој се још јаче осветли од ватре њено старо кошчато лице; узима са софре »кост«, уноси се у њу, загледа пеге и шаре по њој). Пауза. Ветрови јаче и бешње дувају. Тресу зграду. Ватра нпацка.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Оче, нека и Ђорђе остане. Вечерас сва тројица морамо да разговарамо. — Одсутно глади прстима рецке по ивици софре, па одједном, као са ватре, трже руку. Аћим виде и спусти поглед: то су белези Василија, првог мужа његове мајке.
и сумња, па у кухињи не упали лампу све док и последњи надничар не стиже и не попуни последње место у кругу велике софре.
Сешће у чело софре где је он, Аћим, седео... Ово више није моја кућа. Није ни била моја. Хоће да устане, а не држе га разглављена колена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело. На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту
Наједанпут кућа се затресе, а голем и сув неки човек, са големом белом брадом и великим ноктима, дође до софре и стаде кусати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Па се скупе мале дружбе Да се мало опораве, Покојним’ за покој душе, Живим’ за повољно здравље. Око једне софре село Момче младо голобрадо, А до њега Цвет-девојче.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И заиста, заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао.
На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре. А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе. Напољу мрак, већ дубока ноћ.
После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор. Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Не сеје се у »расипан« месец (СЕЗ, 19, 11). Ако умре сиромах, па се нема ништа да закоље, онда се на горњи крај софре меће главица б. л. (ТРЂ, КНР, 36). Литература: Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.; Тих. Р.
Бостан. 1. Wаѕѕермелоне. Лубеница; пипун. У околини Ђевђелије л. не сме изостати са бадњиданске софре (СЕЗ, 40, 82). Та л.
, ни варити ни пурити кукуруз (БВ, 10, 1895, 90). Не сме се газити по мрвама које падну са софре, јер онда п. неће да роди (СЕЗ, 13, 410; 32, 185). У јужној Србији, уочи Светог Симеуна (11. ИX), мећу п.
), па се, тако окићен, врати у кућу и стави у чело софре ради даривања, и свадба траје »све док се саборник ритуално не изломи« (СЕЗ, 83, 1971, 146; в.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У средњем дворишту постављају софре за гозбу. На ражњу се окрећу овце и телад, у големим лонцима крчка боб. Мирис печеног меса надражује ми ноздрве и ако
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не знаш како је лепо, како је испечено. (Одлазећи): Једи, снашке. ТАШАНА (клечи, узима са софре тањириће са печеним бубрезима и показује): Хајде сад, дедо! Узми, једи. Мораш, дедо.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И кад она не кте ништа јести, и њему се пресече јело, те уста од софре, да иде спавати. Узе њу к себи те је поче грлити и љубити и поведе је да већ легне шњоме.
Хеле, то знај да те ја од селе нећу држати ни хранити, нити ћеш ти више хлеба јести за мојим асталом од софре ми. Јер си ми сасма обружила моје седе власи. Девојка Почекај ме ма Јосо, почекај!
био изодсецао руке и ноге и тако их је био уредио, да на његову јеџеку вуку се испод астала му, те што пада одзгор са софре му, корице, мрвице, кошчине, то су збирали, и сотим су се хранили.
бољарин на гласу од просјака кап воде проси, не од другога кога незнана, него исто од тога који је пре желио шњегове софре мрвица му окусити...
— У пјанице! Кога руже људи и псују, шегају се из куће, од софре, из двора, вукући протерују? — Пјаницу! Који се псују, руже, секу се, чупају, туку и бију се? — Пјанице!