Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Социјално порекло психолошких полних разлика“, Психолошка истраживања, 3, Институт за психологију, Београд 1984. Софрић, П., Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба, БИГЗ, Београд 1990. Срезњевски, И. И.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
СКГ — Српски књижевни гласник Софрић — Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба. По Ангелу де Губернатису.
По Ангелу де Губернатису. Скупио и саставио Нишевљанин (Павле Софрић). Београд 1912. ТРЂ, КНР; ННЖ — Тих. Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, Београд, 1906; Наш народни живот, 1—10, Београд,
БАГРЕМ Аказіе (робініа пѕеудацаціа). Багрем, багрен, багрена, египатско трње, капиника, крунчица, нерод (Софрић, 10). Б. није добро дрво. Њега не треба држати близу куће, ,јер ће у кућу гром ударити (ГЗМ, 19, 1907, 320).
БАДЕМ Мандел (амyгдалуѕ цоммуніѕ). Бадем, бајам, мендуо, мигдал (Шулек). Б. зејтин лек је од краста (Софрић, 12, из србуља), и од ухобоље (СЕЗ, 40, 233). Б. је и средство против колике (ЗНЖОЈС, 14, 76). Горки б.
с., 67). »Ко хоће да се не опије, нека наште срце поједе пет горких бадема« (из србуља, Софрић, 12. Још римско веровање! в. Софрић, 1. с. ). У Котарима воде младу к бунару, на који она меће јабука, ораха, и б.
»Ко хоће да се не опије, нека наште срце поједе пет горких бадема« (из србуља, Софрић, 12. Још римско веровање! в. Софрић, 1. с. ). У Котарима воде младу к бунару, на који она меће јабука, ораха, и б., па то деца грабе (ТРЂ, ННЖ, 3, 34).
(Бели) крин, љиљан, лијер (грчке речи), занбак турски), богородичино цвеће, бела богиша (упор. Шулек; Софрић, 146), иваново цвеће (Врчевић, Помање, 43). У народним песмама к. се каткад идентификује са момком (»лијер-момче«, в.
У народним песмама к. се каткад идентификује са момком (»лијер-момче«, в. Софрић, 147). Да не би падао род с дрвета, треба на свако дрво метнути к. корен (из србуља, в. Софрић, 147). К.
Софрић, 147). Да не би падао род с дрвета, треба на свако дрво метнути к. корен (из србуља, в. Софрић, 147). К. се сади по баштама на Цвети (СЕЗ, 19, 40). У пољу бере се на Биљани петак (ібідем, 47).
БЕЛИ ЛУК Кноблауцх (алліум ѕатівум). Бели лук, чешањ, чесно, чешњак (Шулек; Софрић, 149), сарамсак (БВ, 16, 1901, 280). У народној медицини и враџбинама има б. л. међу свима биљкама највећи значај.
Бели лук не треба требити ноктима, »јер од тога плаче« (Софрић, 150). Не вала га доносити резачима, да не би град тукао виноград (СЕЗ, 32, 1925, 25).
ивана (в. Софрић, 13; ГЗМ, 4, 145), богородица (СЕЗ, 14, 67), богородичица (СЕЗ, 19, 231). Има јаку демонску снагу. Б. т.