Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића? Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.
Укопали су је, по њеној жељи, до њене матере. Захвална деца плачући су је до гроба допратила. Велики удар за Софронија Кирића.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Било је то око риба и лубеница, око чега би другог? Намршти се Старац: има ли иког лукавијег од Софронија? Сигурно ће му, опет, понудити размену! Колико му је пута узео најлепшу лубеницу за шарана још неуловљеног?
Што брже Старац трчи, то брже Страшило одмиче. Пружио корак бостанџија, могао би с ветром да почне трку, а Софронија никако да стигне. Већ из бостана излазе и хватају се житног поља, а Софроније стално испред њега.
— Еј, Софроније, туго моја, шта да радим? — окрете се бостанџија ка месту где је оставио Софронија с месецом закаченим за шешир, али у сенци врбових грана није било ни Софронија, ни Софронијева шешира.
се бостанџија ка месту где је оставио Софронија с месецом закаченим за шешир, али у сенци врбових грана није било ни Софронија, ни Софронијева шешира. Тек га у пољу лубеница нађе! Ветар му је њихао празне рукаве: био је опет Страшило!