Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) Преберемо софру, оде Протић са својом бундом у каруце и леже, Теодор и Чардаклија по клупама, а ја, простревши нешто ћилимчића, баш
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи. И лепо је било видети господара Софру пред дућаном како изглеђује муштерије, све лево десно лицем миче, како примамљивим очима муштерије довлачи.
Софра мислио је, ако баш и мора што платити, опет неће бити много, форинту, две по акову, па шта је то за господара Софру и Кречара. Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију. Дођу у канцаларију.
Господар Софра гледа на Кречара, а Кречар на господара Софру; Чамча тек изврће очи и жалосно лице прави. — Биће млого, господине. Ваљда би доста било педесет форинти?
Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње. Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту. Чамча унесе „провијант” и једно половаче.
Није шала, хиљада форинти. Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру. Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. — Ево новци, амо квиту натраг.
Шљахтец танак, висок Пољак, мери господара Софру; истина, мали му је, али му се допада драстичног израза глава и његово држање.
Ту слуге скидају госте, показују куд треба ући. Шљахтец уведе госте у салу, напред води испод руке господара Софру. Ту је већ много господе. — Нобіліс хунгарус, — претстави га шљахтец свима. Господар Софра клања се.
Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву. Па силне прси и лице импоноваше.
Тек што су у Кошици, али нападне господара Софру страшна срдобоља. Сад опет не могу даље; морају га лечити. Ту опет остану три недеље. Кречар се помало опоравио.
Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. — Ви сте јако ослабили! — Није ни чудо, три недеље лежати! — И лопови вас напаствовали?
Па вино боље него измешан „цліqуот”. Господар Полачек пита за господара Софру зашто није и он дошао. Шамика га извињава.
XВИ Месојеђе су, свуд се балови држе. Дође касапски момак и донесе две билете, једну за господара Софру, а другу за Шамику. То су Полачекови послали. До три дана је бал у Ш.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
неко плови царском џадом, цестом државном, па још се и на кобили љуља, трећи трнапи из првог сутона право за вечерњу софру — дућ!
Тек у неко доба брадоња се прену из своје опчињености, поисправи се на сједишту, баци блок на ниску софру пред собом и сасвим трезвено рече разбијајући чаролију којом је био оклопљен: — Ево светитеља, нов новцат, као испод
буде још веће, дозваше с брда и онога коморџију Зекана, доратовог спасиоца, па њих тројица, увече, оставише славску софру и остале госте и преселише се у шталу, код коња.
Хвала теби само што си ти своју баку разговорио и душу јој разгалио. Испекла баба посинку за вечеру питу и поставила софру у дворишту. Нека, нек и драги бог види како је она одгајила своје бивше сироче и војника од њега начинила.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: На пример, да пред светом учиним неку срамоту! На пример, да се попнем на софру, пред сватове, да се разголитим, да питам како им изгледам! Могу да нудим да пипају, да провере!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тада она не би као сада, овако, сва срећна, поставила софру, метнула хлеб, со, запаљену свећу на среди и онда остало; донела у саханчићу јела из кујне, да се не би после морала
Погледај, Господе, смилуј се и помози. Благослови софру, хлеб твој, што га ти даде... — И пада коленима тако силно, да под одјекује, и чујем како јој зглобови пуцају.
— И пада коленима тако силно, да под одјекује, и чујем како јој зглобови пуцају. Кад сврши, метне шамију и седа за софру, дахнувши слободно пошто још једном баци поглед по соби, као бојећи се да није штогод још заборавила, што је требало
А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић. И то само првог дана Мита би с њима сео за софру. После, он би дизао софру, купио мрве, поливао оца, мајку. „Е, сад, иди!“ допустила би му мати. А отац га и не гледа.
И то само првог дана Мита би с њима сео за софру. После, он би дизао софру, купио мрве, поливао оца, мајку. „Е, сад, иди!“ допустила би му мати. А отац га и не гледа.
Мито, синко!...“ Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе. У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.
старачко пословање у кујни, чекала би док буде готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код не у собу и постави софру, не позове: — ’Ајде, да вечерамо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело. На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту поседаше сви, па и сиромаха понудише да и он са њима вечера
На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб.
У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб. Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру.
Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати. После вечере легне Усуд спавати, легне и он. Кад буде око поноћи, стане страшно тутњити и из
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Дремај, тежино тамјана модрог: Ти си ми гримиз с Тајне рођења, спомен на софру модрила родног, чему се враћам из отуђења, носећи крпе свакојих прња.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Магда узлете. Чу се како јој заповеда: да ону софру у челу још јаче повуче, око ње више јастука наређа, да не би из оне друге собе пиркало и ко назебао.
Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру. И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и
да позивају старце, који су тамо иза куће, поређани уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Свакога на твоју поштену софру дочекивао, пунану је справљао, пред људ’ма постављао, никад ти у кући не пресушило, а највише себи оставио.
Ко гођ ти за софру сједио и благовао, сваки се ситан и довољан дизао говорећи „Ко нас је частио, бог му самоседмо наспорио и да бог
кумове, и његове пријатеље који су му овдје и друговдје и на све четири стране да би му се вазда купили на пуну сопру (софру), на добру вољу, на поштен глас, на свијетал образ; досад, добро а у напријед боље, а подржи му их, јаки Боже, и овако.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати. После вечере легне Усуд спавати, легне и он. Кад буде око поноћи, стане страшно тутњити и из
И тако послије многога нуђења и мољења, он на чудо и жалост свију кућана не ћедне ни сјести за софру нити и шта окусити.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (спушта се на миндерлук, пружа ноге). СОФИЈА (доноси ципеле и навлачи му их на ноге). ВЕЛА (примиче му софру на којој су већ постављени ибрик с кавом, са шољама, с тацном дувана, и послужењем).
(Зажмури.) Пауза. МЛАДЕН (уноси софру са саханима јела, тањирем воћа, грожђа, бресака и др., боцом вина и чашом, намешта је до Васке, да јој је што ближе
Одахне, хукне, тешко). СТОЈНА (ужурбана, примиче софру из угла, са боцом ракије, застругом сира, сељачким хлебом, тацном дувана и већ начињених цигарета, палидрецима и
СТОЈНА (примиче му софру што ближе рукама, нуди га): Кусни, газда, мезети мало. ЈОВЧА (отурује јело, натеже боцу, изваљује се, налакћује се).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим виде и спусти поглед: то су белези Василија, првог мужа његове мајке. Кад се враћао из бојева, у софру је ножем урезивао убијене сопственом руком. — Кад сам ја после овакве вечере с вама разговарао? — изазива Ђорђе.
Обојица сте једнаки! — Аћима оштро заболе што први пут пред Ђорђем ружно говори о Вукашину. Удари песницом о софру. Посуђе звекну. Подиже се и заљуља у густој тами: — Чуј ме, Вукашине... ова кућа није више твоја.
Нисам смела то да учиним. Још не треба ништа да знају. Можда и није, застрепе, пође да растребљује софру, па се од нагло надошлог умора спусти на троножац.
„Кад се врати, сваког Турчина који је од његове руке Мухамеду испраћен уреже домаћин и у софру за којом седи и у миндерлук, и секиром у праг. Тада само ћути, а ја га дворим.
Никад нисам видела децу и народ да толико једу као ви. Кад год седнете за софру, хоћу да се прекрстите за покој његове душе.“ Рукавом је отирала сузе једа и љутње.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело. На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту поседаше сви, па и сиромаха понудише да и он са њима вечера
На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб.
У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб. Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру.
Прије но одеш, треба да нађеш слугу који не би хтио с тобом за софру сјести макар га и звао, нити с тобом каву пити ни пушити.
тражио онаког слугу каква му је отац рекао, ама кога год нађи, ништа но му завичи „бујрум“, а он одмах с њиме за софру.
— Бих, што не бих? — рече везировић. Мало потраја, донесоше им ручак. Везировић сједе, па зовну и слугу за софру. — Једи ти, господару, у нас није хадет да слуга једе с господаром.
Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати. После вечере легне усуд спавати, легне и он. Кад буде око поноћи, стане страшно тутњити, и из
Она ме је добро гледала и понизна према мени била. Кад бих ја сио за софру да једем, она није шћела, а кад бих је ја зовнуо да сједне за софру, рекла би ми: „Ја нијесам достојна с тобом јести.
Кад бих ја сио за софру да једем, она није шћела, а кад бих је ја зовнуо да сједне за софру, рекла би ми: „Ја нијесам достојна с тобом јести.“ До једну годину роди једно дијете, а до друге још једно.
“ Отолен одем. Кад је било вече, сједох за софру и вечерах, а затим легох спавати. Кад је било у нека доба ноћи, она устане па ме жицне шилом у бедру да види спавам ли.
Приближи се подне, те одем на ручак кући. Рекнем и жени да и она сједне за софру и руча, али она не шћеде, него ми одговори да није достојна са мном јести.
Ћипико, Иво - Приповетке
После, господа и представници народних корпорација нађоше се уз обилато натрпану софру, наздрављајући пуним чашама у славу Христова храма.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јадан, тек да добро сване, Лети без обзира, к'о из пушке тане, Нити иде дома пређе дван'ест сати, Чека докле почну софру постављати.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати... И Младен је тако и радио.
— Хајде, хајде да се руча! Где је нана? Зовите је. Мати, већ уплашена, ужурбано би поставила софру, ређала хлеб, кашике, виљушке, уносила леген, пешкир, ибрик воде, поливала га, те он умио руке.
Тако исто би тихо се дизали са ручка, мајка нечујно износила софру и чистила, тамо у кујни остајала да пере судове, спрема.
Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи. Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.
После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља. За њим онда мајка доноси јело: — Хајд̓ да се вечера!
Почињу да вечерају. На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.
оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере кришом дају, да не смеју никад за софру да седну, оцу на очи да се појаве, већ све тако беже, дрхте, стрепе. А он, Младен, ништа.
За њим, пратећи га, као једнако хотећи да дозна све, ушла је и она. Мати му већ се крила, постављајући софру за ручак, доносећи и сипајући јела једнако је крила главу, не смејући у њега да погледа, као да је за оно све она
пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он,
Ако је ма за шта пита, она одговара некако умиљато, болно: — Ако, Сетке, ако... И чак није хтела више за софру да седа. Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био. Поставе. Чекају.
Навлаш је избегавала, а нарочито кад би Младен био. Поставе. Чекају. Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе. Зову је: — Хајде, нане, хајде да ручамо. — Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад се сврши свадба, пред разлазак сватова, стари сват кади софру босиљком и п. (»од шале«? — да је, међутим, ово ритуал види се и из прописа да се жар после просипа уз какво родно
да врана не врти семе у њиву«; не дају ништа из куће (ни оно што је позајмљено); ако месе, не додирују ништа црно; на софру не стављају судове са црним дном; ручак спремају само оне које су »чисте«, тј.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази Стана са мањом софром, тањирићима, бокалом вина и чашом. СТАНА (носећи испред себе софру, тобож себи самој): И баш не може да се живи од овог хаџи-Ристе. Све он мора да види, свуда свој нос да завуче...
СТАНА (ставља софру испред Ташане и Мирона): Нисам од њега могла, снашке. Знаш га какав је, бојим се доћи ће и код нас у кујну, и тамо све
(Показујући на софру, Ташани одушевљено): А ти, снашке, ово са дедом да једеш! Не знаш како је лепо, како је испечено.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (ломи се): Ех, молите Бога, што је овај сада свети благи, Божји дан. (Прилази побожно и седа за софру; строго.) Хајд, дај, али брзо! МАГДА (срећна подмеће му јастук, нуди га јелом, вином): Узми, газдо.
МАГДА (доноси у једној руци тепсију, послужавник, са разним јелом а у другој руци бокал. Меће на софру поред осталог јела и пића и нуди понизно Тому): Не љутиш се, газдо, више онако на мене? ТОМА Па Магдо, како...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
15 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА Славу слави српски кнез Лазаре у Крушевцу, мјесту скровитоме. Сву господу за софру сједао, сву господу И господичиће: с десне стране старог Југ-Богдана, и до њега девет Југовића; а с лијеве Вука
Када дође тридесет хајдука, поскидаше рухо ђевојачко, у своје се рухо обукоше, па сједоше за софру готову, вечераше господску вечеру.
бел. Е, 5) Ситница — десна притока Ибра, извире на Косову сјати — сјахати сједати — посађивати: Сву господу за софру сједао сјести (кога) — посадити сјетовати — саветовати Скадар — град у Албанији скела — на води оно место где се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не смиш сам на себе да што потрошиш, не смиш пред људма најести се и напити, да кога не поканиш на своју софру на залогај хлеба, или да ком не пружиш чашу вина, или новац ракије.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост. Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и