Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
између личног, пре свега чулно-чувственог живота и наметнутих прописа, тај се или распамећује или бива прогнан дуж социокултурне лествице вредности све до њенога дна. Добар пример за то садржи кратка прича Парапута.
Оваква употребна рашчлањеност језика изоморфна је с рашчлањеношћу културе и раслојеношћу друштва, па стога, у роману, социокултурне карактеристике лика иду заједно с говором - преломљене су у његовоме говору. Ваљало би сада барем две ствари истаћи.