Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
представа жене несумњиво црна у идеологији ове културе, ваља рећи и то да он, ипак, није подједнако лош у свим жениним социјалним и биолошким улогама.
теоријским опредељењем и филозофском антропологијом која лежи у његовој основи, с једне, и историјским, културним и социјалним миљеом у којем је теорија поникла, с друге стране.
притиском ове унутарње урођене тежње за самоактуелизацијом, сазрева попут биљке, често упркос неповољним спољашњим, социјалним условима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И он се зато придружио социјалним апостолима седамдесетих година, постао друг »нових људи«, и отуда у његовим приповеткама толико социјалнога духа.
Дело је почело излазити 1894, имало је радикалан политички карактер, давало је места полиТичким и социјалним питањима, и под наизменичним уредништвом Илије Вукићевића, др Милована Ђ.
и описне фолклорне приповетке јавља се реалистичка приповетка из сеоског живота, често са политичким и социјалним елементима.
У социјалним романима он се ослања на своја сећања и лично познавање живота, уноси ствари које је видео и доживео, прича о људима ко
Реалист и по свом трезвеном и позитивном духу и по својим научним и социјалним уверењима новога човека седамдесетих година, он сасвим тачно изражава нови нараштај који је себи као програм ставио:
песнике на ранија и тачнија схватања: да је народна поезија једно а уметничка друго, да обе постају и живе у нарочитим социјалним условима и на разним ступњевима духовнога развитка, и да уметничка поезија треба да тражи ослонца не у народном
Он је веровао у разум и држао да револуција у духовима треба да претходи револуцијама политичким и социјалним. И зато је толико много пажње поклањао свима манифестацијама духовнога живота, па и књижевности.
Врло конзервативан у својим политичким и социјалним идејама, он је оштро осуђивао писце других мишљења, зато што не мисле онако како он мисли.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
„Еволуција једнога друштва зависи често и многоме од напора и подвига појединаца, када исти подвизи хармонишу са социјалним потребама и савременим тежњама тога друштва”. ЈЕВРЕМ: Не могу да разумем шта је казао, ал', види се, лепо је казао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он живи у одређеним историјским и социјалним условима, он је поетска форма засебног сталешког гледања на свет. Ето зашто се еп утврђује у трајним нормама поетике,
феудализма у другим историјским формацијама и психичких и идеолошких елемената периода натуралне привреде у другим социјалним слојевима. Стари појмови о епу као „народној поезији“... треба да се предаду у архив.