Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ту је радио трезан и зуби су испадали по мери, али многима је било жао да поштеде Социјално осигурање па су им зуби стрчали на све стране.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) представљају погодно доба за трајно утискивање у дететов карактер извесних социјално важних и пожељних особина као што су доброћудност, храброст, снага итд.
да иста реч „отрок“ у старом српском (али и руском, словеначком) означава дете, али истовремено и припадника социјално и правно најниже класе у средњовековној Србији — кмета (роба).
само дескриптивни, неутрални карактер (то није проста ознака једног узрасног периода), већ и изразито вредносно, социјално-статусно значење којим се обележава у друштвеном погледу нижа, потчињења категорија људи.
само напуни одређен број година, односно да постигне извесни календарски узраст, па да тиме аутоматски морално, умно и социјално сазри.
Док су жене, као и физички и умно дефектне особе, самим својим рођењем једном за свагда социјално хендикепиране, деца и млади (посебно мушког пола) само привремено бораве на маргини патријархалног друштва, да би у
унутрашњи, психички императиви. Систем социјално пожељних мотива, ставова и црта карактера, кроз интеракцију с родитељима, деца стичу на два начина.
Путем награђивања и кажњавања за пожељно, односно непожељно понашање родитељи код детета обликују социјално пожељне мотиве, емоције и особине личности.
У раном детињству, због својих неразвијених сазнајних способности као и због емоционално и социјално недовољне зрелости, дете није у стању да се укључи у заједничке активности са групом вршњака.
народне игре разматрају с аспекта њихове социјализујуће функције, па ће у складу с тим критеријум разврставања бити социјално-психолошки. Наше народне дечје игре сасвим прикладно могу се разврстати у ове две велике групе: 1.
Мало дете постаје, дакле, људско, социјално биће тек по истеку 40 дана, када се први пут јавља социјални осмех као реакција на људско лице.
⁴ Циљ развоја у митско-магијском мишљењу јесте да мало дете („нечисто“, слабо, не-разумно и не-социјално биће) постане ритуално чисто, одрасло, разумно и социјално биће (чувар и носилац традиције).
јесте да мало дете („нечисто“, слабо, не-разумно и не-социјално биће) постане ритуално чисто, одрасло, разумно и социјално биће (чувар и носилац традиције).
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У његовим назорима пукотина нема: ту је искрена, мада површна самилост према социјално обесправљенима, поетична и успављујућа религиозност, романтичарски, наткласни патриотизам.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
[, како је сам писац назива,] дело је једног проницљивог духа, оштрог посматрача, и рационалног родољуба, и као социјално-политичка слика целога једног периода иде у најбоље радове своје врсте у српској књижевности. Рад Јована Ст.
Он је писао и епске и лирске песме, и песме дечје, љубавне, социјално-политичке, сатиричне, рефлексивне, али у свима није могао да изиђе из осредњости и није успео да им дâ икакво
Његова интензивна »радост живота«, његова љубав ка природи, »самилост«, саосећање са људима, јако социјално осећање, све то налази снажна израза у свима његовим делима. Као и Станковић и Кочић, он је прави лирски реалист.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
публицистичко, делимице књижевно саучествовање у групи лево оријентисаних књижевника и интелектуалаца, као и сарадња у социјално ангажованим часописима, утицало на критичко дистанцирање од артистичнога и, узмимо, артистичномедитативнога лирског
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
језици поколења и узраста, језици појединих праваца, језици ауторитета, језици кружока и тренутних мода, језици социјално-политичких дана и чак часова (сваки дан има своју крилатицу, свој речник, своје нагласке) - ова унутарња раслојеност
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Српски еп је поезија војне аристократије. Он је створен тим социјално–историјским условима који су захтевали јуначку поезију.
облик народног стваралаштва почео је да се формира онда кад се јавила потреба за казивањем о историјским догађајима и социјално–политичкој борби: он је усмена историја народа“.