Употреба речи сочиненије у књижевним делима


Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

и Р. положено ест, јеже первим взором увједану бити које чије сочиненије јест.” Тако је уз ову песму ставио почетно слово свога презимена, Р, сматрајући је очевидно својом.

један од најранијих портрета зле (па и модом опијене) жене дао је код нас А. Везилић у књизи Краткоје сочиненије о приватних и публичних дјелах, Беч 1785, стр.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

ћемо дакле ми ласно моћи вући што год нам к делу нужно буде, а при том ћемо при свакој прилици узвикивати да је наше сочиненије оригинал, и влашку ону пословицу за мото ставити: Лауде ће гуре, ке јака пумну.

за врсту силогистичког закључивања) СОСЛУЖИТЕЉ — друг у служитељском послу, служби СО ТИМ — с тиме, на то, онда СОЧИНЕНИЈЕ — књижевно дело, састав, расправа СОЧИНИТЕЉ — писац СОЧИЊАВАТИ — састављати, писати дело СПОМЕН — сећање; споменик

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности