Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Ајде, немој ту којешта говорити... — Ти којешта говориш... — Ама ја и не говорим ништа; видиш да дремам, спав’о би. — Иди, не пробудио се — прогунђа гђа Сида. — Ово све к’о да се најело бунике данас, тако гогори!
Ето, тако! А још спав’о у штáлогу; ’оће човек да чува своје коње! Ено, од срамоте још и сад не сме човек међ свет. — А брани се, — прихваћа
Чекај само, да ви’ш комендије. Код њега смо вечерали и преноћили; а нико други него он укр’о ми је, док сам ја спав о, онај мој цорпуѕ деліцті, онај зуб... — Укр’о зуб! — понови гђа Перса, и скочи са столице, и пљесну се рукама.