Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А ти, брате, ако ти се спава, спавај! Можеш бити без бриге, и да нас ко тражи, овде нас не би нашао. — И мени се, богами, не спава, и ја имам о много
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
видим њен прозор у лози Пред њим се дрво, с крошњом од сазвежђа, пали Мој вранче, сутра је ујак у њену варош вози Спавај, мој вранче, сви су коњи заспали Да ноћ толико не мирише на жито и суво Сено, на реку и дрвеће, на сан биља и крава
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— одговори Витомир и повуче себи крило прозора. — 'А'де, 'а'де, брате, оћу да спавам. — Дај ти нама паре па спавај! — одговори Тиосав. Опет неко викну у селу и одазва се други глас неразговетно. — Хм!
— Будак... треба ми. Имаш ли?... — Окани се ти, Марјане, ноћас будака... Иди те спавај, боље ће бити. Не дам ти ја сад ништа!... — Ама молим те, учитељу, дај ми! Богами чуваћу ко своје.
— Аха, бам ти тек сад не дам! — Па шта ме онда вараш?... Дела, богати, дај ми. — Иди, иди кући те спавај! Окани се ћорава посла... Гле ти њега — напао ноћас бунити људе! Иди, не дам будак!... — рече Сава и затвори врата.
— Симо море, куда ћеш ти ноћас у ово доба? — виче полугласно Јулка Симичина с кућњег прага за њим. — Спавај ти само — спавај! Шта зијаш ноћас? — осече се на њу Симица. — Ама, не иди, море!... Јеси л' пијан — манит ли си?
— виче полугласно Јулка Симичина с кућњег прага за њим. — Спавај ти само — спавај! Шта зијаш ноћас? — осече се на њу Симица. — Ама, не иди, море!... Јеси л' пијан — манит ли си?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити. И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” Неко га удари у слабину. Он се трже и погледа. — Устај! — виче Суреп, јер то он беше.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сасвим изненадно, а бескрајно силно, нека хришћанска жица зазуја у њеним грудима: — Петрија! Иди спавај! Петрија ништа не рече. Баци подупирач и пође. — Петрија! Петрија претрну и стаде као укопана.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а она је, у себи наравно, пратила речима: »Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, бог ти у помоћ!« Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово. Ех!
у себи наравно, пратила речима: »Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у себи песму), тебе грли слатки сан; спавај, спавај, лаку ноћ, о Јуло, бог ти у помоћ!« Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово. Ех!
Нит’ га питај, нит’ му одговарај што. Најбоље ће бити да се одмах умоташ у бунду. Увуцу главу, натуци капу на очи, па спавај. А ако баш не можеш да заспиш, а ти се учини к’о да спаваш, то је бар лако.
Само да ти је да чмаваш, не начмавала се, лењштино влашка. Остави ту саксију, па покупи тај есцејг, па иди па спавај; а у зору да си ми рано на ногама, па опери све то кад вечерас ниси ни за шта!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
му је до три биља дала: једно биље да се не урече, друго биље, да ми напредује, треће биље да ми добро спава. Спавај чедо и сине мили, уроци ти под ногама били, као коњу плоче све четири.
гост иде из куће у којој има мало дете, он треба при поласку да остави макар најмањи кончић од своје одеће и да каже: „Спавај као ја“, да му не би однео сан.
Матавуљ, Симо - УСКОК
да су он и кнез Драго легли иза поноћи, да је кнез, газећи лојану свијећу, рекао: „Ја ћу уранити у цркву, а ти, Јанко, спавај до ручка!“ Прије тога, прије него што пођоше на лијегање, сјети се љубљења с браственицима, са својим браственицима!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У ТРСТУ САКРИЛА САТ У СЕЖАНИ САД СЕ СОСА ПОНОСИ САТОМ САТ СЕКУНДИРА КАО СОСИНО СРЦЕ СОСО СОСО НОСИ САТ СА СОБОМ СПАВАЈ СА САТОМ СЛИКАЈ СЕ СА САТОМ САД СИ СОСО СТО ОДСТО СИГУРНА Текст је пародија на извесне причице без главе и репа
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим. Да л’ ниси ти откуд дознала? — ’Ајде, ћути ту па спавај! — обрецну се Каја, и Јова ућута.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
цветак ту какав почива, Па је цвеће поитило амо Да се самцит братац не би тешкô, Веће мирно у гробници лешкô. Спавај, брате, ту санак слађани, Кити, цвеће, гроб њему лађани, Та све му је можда овог света Уграбила ова рака клета,
Ајде, цвеће, па увени брже, Када ње ту, да те бере, нема; А ти, зоро, што се из сна трже, Спавај, дремај, кад и она дрема; А ти, сунце, не сјај мојој муци, Веће седај — моје ј' сунце село; Бежи, данче, у црно с'
Те лагано оде к врати, Стоји, слуша позадуго; Ал' све мирно, па се врати — „Спава јадна, што ће друго? Спавај, спавај, чедо моје!“ Те с' постеље вата своје. XXИ Мати заспа. Ал' ћи њена Да л' и она заспа, што ли?
Те лагано оде к врати, Стоји, слуша позадуго; Ал' све мирно, па се врати — „Спава јадна, што ће друго? Спавај, спавај, чедо моје!“ Те с' постеље вата своје. XXИ Мати заспа. Ал' ћи њена Да л' и она заспа, што ли?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— тргне се она и баца рад, па кад види да сам то ја, она га опет узима. — Што не спаваш? — А што ти? — питам је. — Спавај ти чедо, спавај. Нана је спавала па сам се дигла на „подранку“. Рукама пипам око себе постељу, а она равна.
— Што не спаваш? — А што ти? — питам је. — Спавај ти чедо, спавај. Нана је спавала па сам се дигла на „подранку“. Рукама пипам око себе постељу, а она равна. — Ниси ти спавала!
и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи: — Спавај, чедо, одмори се. Не брини и не учи толико, тешке биле те ваше науке?! — Тешке, нано!
Остале, као да би је оправдале, рекоше ми: — Две ноћи није спавала. Чувала је, па сад задремала. — Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. — А не — трже се стидљиво она — не спава ми се, него онако...
Једва се трже. Разгрну јорган, паде, узе ме у наручја, пригрли, привуче у скут и метну моју главу у недра. — Спавај, спавај!
Једва се трже. Разгрну јорган, паде, узе ме у наручја, пригрли, привуче у скут и метну моју главу у недра. — Спавај, спавај! — умириваше ме и успављиваше, а сва се тресла, ваљда од свега овога што је око нас све силније и силније бивало.
— Па да гледам... Аритон се досети како му она смета, и подвикну јој: — Иди ти, иди спавај. — Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. — Иди кад ти се каже!
— Шта, синко? — затрепта она преплашено. Аритон је стаде грдити: — Шта ћеш ти? Ништа њему није. Спавај. Марику ја зовем. — Ух! А ја нешто сањала! — одахну она од страха и врати се охрабрена поново у собу.
— А ухвати се целом шаком за чело, једва држећи се да не падне. — Не остављај ме ноћас саму. Спавај ту. — Па чисто изгура мајку, затвори за њом собу. И мајка јој чу како она тамо у соби негде паде.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.
а дунђери онда нека им све зубе изрежу па их носи на оно место где цар хоће да му се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Дрма је појако.) Море, ти! СУЛТАНА (обучена у Пелиним аљинама, ђипи): Триста га врага однело! СРЕТА: Спавај јошт, бубо женска, оћеш да ти најмим слуге да те буду, је ли?
СУЛТАНА: Мајсторица ти била мати, па те лебом ранила. Ја сам твоја госјгођа. СТЕВАН: Иди па спавај, боље ће бити; нек ти мало изиђе из главе бокал. СУЛТАНА: Несрећо, мислиш ти да сам ја пијана?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пустили те напоље са ланца и казали да се вратиш до деветке, а ако се не вратиш — да ћеш наћи кућу закључату па спавај где оћеш, јер овде ће бити онако како ја кажем, док си под мојим кровом, а кад будеш имала своју кућу, ради како знаш!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
си ми гримиз с Тајне рођења, спомен на софру модрила родног, чему се враћам из отуђења, носећи крпе свакојих прња. Спавај, под родом, летино блага, стровилом кљукни кад се скотрља јесен са брда.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Трећа је попила, пак је говорила: “Док је моје главе, биће господара“. УСПАВАНКЕ 237. Спавај, чедо, родила те мајка У горици, ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене
И на капи свакојака биља, А највише дјевојачког смиља, Да ми будеш јунак за женидбу, Да те нико урећи не може! Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе него твоју мајку. Сан у бешу, а несан под бешу.
Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе него твоју мајку. Сан у бешу, а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату
238. Спавај, спавај, чедо пренејако, Успавај се у шимшир бешици. Беша ти је на мору кована, Ковале је четир’ кујунџије, Један
238. Спавај, спавај, чедо пренејако, Успавај се у шимшир бешици. Беша ти је на мору кована, Ковале је четир’ кујунџије, Један кује,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тридесет година да чекам да ми се јавиш и зеницом твојом, грозном, над земљом заплавиш. Таласај, милуј, спавај – као јарак сад чека завичај, да трулим, и да се никуд више не винем, жив.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
заталасана осећања тражила су излаза, и она не беше у стању да их угуши... — Што плачеш, мамо? — Ништа, душо... спавај, чедо моје...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај! Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! Напољу запеваше други петли.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У каквој малој Невољи, муци, Знао је да се Нађе при руци. А овде, авај! Судбино клета! Ћути и спавај До краја света! А кад га једном Метла избрише, Рећи ће: „Новчић тај Не важи више!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У пољима снежним рођене ти груде, У худоме гробу под убогом јелом. Спавај! Нек ти земља нежна мајка буде, Труни, добра душо, у покрову белом.
Авај, И малену хумку под убогом јелом, И љубав ти чедну и бескрајну... Спавај, Труни, добра душо, у покрову белом. СТАРОСТ И У вечерњој магли пред нама се пружа Пусто црно поље, и убого
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе... НОЋ СЛУТЊЕ Спавај мирно, чедо моје; Све је мирно... Звезде стоје. Ни дах поћи није пирн’о.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
му је до три добра дала: Једно биље, да се не урече, Друго биље, да ми напредује, Треће биље, да ми добро слава. Спавај, спавај, чедо, сине мили! Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири!
Спавај, спавај, чедо, сине мили! Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири! 3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на
Душмани ти под ногама били, Ка’но коњу чавли и поткови. 6 Бука, нина (мајка) свога сина: Спавај, спавај, ја те не дам баји!
Душмани ти под ногама били, Ка’но коњу чавли и поткови. 6 Бука, нина (мајка) свога сина: Спавај, спавај, ја те не дам баји!
Нини, сине, дочеко ти бабо, Да те ветар седом брадом ниха. 8 Спавај, чедо, родила те мајка, У горици ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене
И на капи свакојака биља, А највише девојачког смиља, Кад ми будеш момак на женидбу, Да те нико урећи не може. Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку. Сан у бешу а несан под бешу.
Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку. Сан у бешу а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату
Сан у љуљу, уроци под љуљу! Уроке ти вода однијела, Мимо твоју љуљу пронијела, — Анђели ти у помоћи били! 13 Спавај, сине, бог ти добар дао, Бог ти дао добро а за много! Спавај, сине, бог ти на помоћи, На помоћи и дневи и ноћи!
13 Спавај, сине, бог ти добар дао, Бог ти дао добро а за много! Спавај, сине, бог ти на помоћи, На помоћи и дневи и ноћи!
Крст те чуво до поноћи, А анђели, сине, од поноћи, А сам Господ, сине, до вијека, Спавај, сине, бог ти добар дао! 5.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.
а дунђери | онда нека им све зубе изрежу па их носи на оно место где цар хоће да му се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Видиш да су то липе ричи! Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне...“ — Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? — пита Срдар.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Бар му је рекао све што мисли. Није му све рекао. Сутра ће му све рећи. Симка је дисањем говорила о чему мисли. „Спавај!“ „Не могу...“, пунила је кревет, собу и ноћ зимогрожљивом дрхтавицом. „Спавај, спавај кад наређујем!
„Спавај!“ „Не могу...“, пунила је кревет, собу и ноћ зимогрожљивом дрхтавицом. „Спавај, спавај кад наређујем!“ Вређала га је њена дрхтавица, и хуктање, и топлота тела, и што леже заједно, и што постоје, а
„Спавај!“ „Не могу...“, пунила је кревет, собу и ноћ зимогрожљивом дрхтавицом. „Спавај, спавај кад наређујем!“ Вређала га је њена дрхтавица, и хуктање, и топлота тела, и што леже заједно, и што постоје, а би му
То је оно... зло!“ Пустио је и, сломљен, сео на кревет. „Спавала сам. Чула сам кад си ме будио и ништа друго.“ „Спавај... спавај...“ Није тада, курва, спавала, помисли, журећи кући из пола, где су сељаци на гомилу стрпали мртве кукурузе.
зло!“ Пустио је и, сломљен, сео на кревет. „Спавала сам. Чула сам кад си ме будио и ништа друго.“ „Спавај... спавај...“ Није тада, курва, спавала, помисли, журећи кући из пола, где су сељаци на гомилу стрпали мртве кукурузе.
“ Аја одговарам: „После преровске буне ништа се величајно није збило. Само је куче Лиско липсало.“ — Иди спавај, треба рано да устанеш — строго рече Ђорђе. — Чекај, па данас ти се родио наследник. Може и Мијат да не спава.
Научићу те да их мрзиш. Пробуди Ђорђа. Овај не стиже ни да се расани а чу оштар очев глас: — Ти си уморан, иди и спавај. Одсад ћуја да га чувам. Код мене ће да спава. Ђорђе послушно, уплашено изиђе из собе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Погледај кроз прозор и видећеш га како скакуће од звезде до звезде, читаво небо обигра. А сад, спавај! Мораш бити здрав кад дође... — Па дошао си! — дете се срећно осмехну и утону у сан, а Златоусти нестаде.
Старац у бунилу подиже главу, па рече: — Чини ми се да чујем људске крике? — То галебови криче, спавај! — дечак додаде старцу воде и истрча из куће. Изнад потамнелога мора расла је беличаста светлост праскозорја.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Хеј, ама чујеш, човече божији, прво оно мора бити, а после спавај колико ти драго. — Хоћу, све — сипљиво је одговорио Свилар, али очне капке није могао да подигне иако је баш нарочито
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена! А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему. Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.
Ти мислиш ја се шалим, кад што радим. Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. В Свиће зора. По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица,
Добросав се трже. — А, пробудио си се! — Које ли је доба? — Нема још поноћи, сигурно ... Лези, спавај ; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо...
он има још да живи, задуго... — Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. — Не могу, ништа не могу... Спавај ! — одговара Ђурица, па опет леже. У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.
попадати, а дунђери онда нека им све зубе изрежу, па их носи на оно место где цар хоће да се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов.
— Не брини се ти, господару, но клањај акшам, док ми робу отоваримо и ватру наложимо, па онда ти мирно спавај, а ја ћу чувати.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лези па спавај! —Да лежим, а ти да се украдеш из куће? Да, омекшало је, а помрштна, згодна! Иди, чека те на двору Павао!
Разабрао се и долазе му на памет речи чисто божје, које од њега мајка никада није чула док је био здрав. —Спавај, сине! — наговара га мајка. —Не могу... Је ли, мајко, док оздравим, поћи ћемо одмах горе? А што сам и силазио?
А што сам и силазио? Већ не моту овдје издржати. Ето, откако сам сишао, нијесам се још право ни богу помолио. —Спавај! —Не могу, одговара он, и одмах наставља: —А горе, код нас, код оних старих крстова, — бог зна ко их је дизао!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Рођење је једина нада. Видим смеле мостове преко којих нема ко да прође. Спавај ти и твоја судбина претворена у брдо, крута где провејава смрт и љубав не спасава.
О сјај на тебе њен док пада нек је и сакрију Ти ћеш наћи улаз два мутна пса где стоје. Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим.
да то деци кажете успаванка То више дан није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они неће доћи њихови кораци су тешки спавај љубав иде градом на штакама спавај ал им глас не сањај ИВ Ноћ је пуна
није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они неће доћи њихови кораци су тешки спавај љубав иде градом на штакама спавај ал им глас не сањај ИВ Ноћ је пуна мрачних анђела уклета лађа носи терет
разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они неће доћи њихови кораци су тешки спавај љубав иде градом на штакама спавај ал им глас не сањај ИВ Ноћ је пуна мрачних анђела уклета лађа носи терет изгубљеног времена и наше мртве пријатеље у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Видиш ли да се ово већ бели зора; како је то врашко писање по сву ноћ!? — Спавај, Иване, спавај, сад ћy и ја. XИИИ У логору на Пруговцу, 16 августа у недељу, 1876 г.
Видиш ли да се ово већ бели зора; како је то врашко писање по сву ноћ!? — Спавај, Иване, спавај, сад ћy и ја. XИИИ У логору на Пруговцу, 16 августа у недељу, 1876 г. Да продужим опис јучерање борбе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А крај мене из облака Виле падоше, Беле виле говориле: Спавај, Милоше! Кад с’ пробудиш, Видов-дан ће У велике проћ’, Ведриће се она дуга, Она српска ноћ.
Буји, паји, материна надо, Безазлено моје гонџе мало, С неба си ми у колевку пало, — Замириса миром милодува, — Спавај, чедо, мајка тебе чува.
А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво моја, Одмори се на мом крилу, Чува тебе туга твоја!“ А кад сване зора бела, Кликће као соко сиви,
А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво моја, Одмори се на мом крилу, Чува тебе туга твоја!“ А кад сване зора бела, Кликће као соко сиви, Она ти
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
њиних сила, Пленителне песме кличу, Пролазећег сваког вичу, Кад будемо покрај двора, Не сећај се ти одмора, Идућ’ спавај — ал’ не сањај, Нит’ с’ ком’ јављај нит’ поклањај, Ватру тела мозгом мори, Нит’ шта мисли нит’ говори!
Ћипико, Иво - Пауци
Нећу је пустити без крви, нећу, бога ми! — изрече гласно. —Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко! Али Раде, узбуђен мислима, и не мисли на спавање, већ се диже и приђе огњишту.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
истина; О па ако морам умрети, јер престаје ми дисање И престаје, у простор, мог тела споро зидање. МОЛИТВА ВУКА Бар спавај, бар спавај ако мораш црћи, зли путниче, Увек на обали дана, којој је друга Неповрат, Све што си отео од њега ти,
МОЛИТВА ВУКА Бар спавај, бар спавај ако мораш црћи, зли путниче, Увек на обали дана, којој је друга Неповрат, Све што си отео од њега ти, љубавниче, То је
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
вртео по његовом длану, затим му се успузао уз кошуљу на раме, повукао га за ухо и насмејао се: — А сад ме спусти и спавај! — патуљак се уозбиљи. — Нису ти потребни више видари и травари! Када се пробудиш — бићу ту.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Махабхарати стари Бхишма упућује овакве речи Дурјодхану: „Спавај мирно, Гандхарин сине, сутра ћу бити велику битку, о којој ће причати људи док земља стоји“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— зачуђено прогунђа Николетина па му скиде пушку и фишеклије, опрезно га положи на земљу и натуче му капу на очи. — Спавај само, бебице, добићеш лончић млијека. — Само нек је из ракијске боце — додаде стражар и захрка.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И почетак и дочетак плачљив му је. Добро се освести сад где си: међу рајом и паклом, на среди стојиш! ... Не спавај у несвести и у дубоком забуну своме!