Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Баш му хвала. Јер доиста не могу више да гледам лица спавајућих. Колико ли сам се само напатио за оних пет-шест дана што сам имао собног друга!
Лица спавајућих не лажу: тек на њима видимо праву биједу њихових сопственика. На јави, наша су лица затегнута било каквим свјесним хтиј
На такав призор увијек ми се навраћа помисао да би лица спавајућих, из пијетета, требало самилосно застријети марамом, као лица умрлих. Страшно је бдјети уз бок некога који спава.
Не, не могу више да гледам лица спавајућих. У полусну ми каткад излазе пред очи низови и низови уснулих лица, виђених ко зна гдје и ко зна када, лица блиједих
Сретан сам што сам опет сам у соби. Јер уистину више не могу да гледам лица спавајућих. Запажао сам, код случајног ноћног другарства с непознатим људима, у каквом трећеразредном хотелу, на каквом скупном