Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем што би спадало у тај круг ствари.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Бел Амијево унутрашње устројство спадало је у ону фамилију осамљених мужјака који лове само за себе у честарима сопствених измишљотина.
Она је вечни сведок несреће попаљених поља, покоља и лелека; равнодушна сусетка најотровнијих змија у Европи, а оно спадало, онај Грк који је умео свашта да доказује, најзад има право што се тиче престизања, па ми се смеши својим гипсано
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нисмо ми издали нашу свету Енобе, него не можемо без Грмеча, па бог. „ Тако мудрује некакво, вјечито безбрижно, четно спадало, а неиспавани борци зловољно мрнђесају: — Бандити, треба то одмах пострељати. — Хајде га сад стигни.
— Опалац, рођаче, зато се они тако и туку тамо на цести! — цокну језиком оно говорљиво спадало. — Вала, да сам на мјесту прика-Миле, сад би читаву чету вратио да им осигурамо одступање. — Одступање, види га!
Утекоше, творови, испод петокраке. — Е, е, творови! Како можеш тако? — опет се побуни кувар. Оно спадало опет спомену прика-Милу (тако су још увијек невојнички, фамилијарно, звали свога командира), а овај, чујући да
— Види га, како зна лијепо ружити, чисто човјеку мило слушати — похвали га четно спадало. Тршави дјечак приби се још више уза свога кума, ударајући му уз пут у ноге као ждријебе кобили.
Ђуро је био надалеко познато сеоско спадало и није га, мајци, било туче, крађе или каква другог „шаљива“ догађаја а да он о њему није пјесму срочио.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Хита терџуман а иза њега су Ђорђе Нишлија, спадало које говори невероватним наречјем, и још два жандарма. Прескачу згрчене сенке ружиних жбунова и опуштене сенке
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Разуме се да сам лепо био награђен за ово духовито предузеће. У моје невине забаве спадало је и то, на пример, да се увлачим у кујну кад тамо никога нема и да бацим пет-шест шака соли у оно јело које ја не
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Натпис, натпис! — заграја читава дружина. Јованче се окрену Ђоки Потрку. — Ти си највеће спадало мећу нама, смисли нешто. — Ја сам због смишљања и добио батине од учитеља Паприке — весело дочека Потрк.