Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пуст сокак, блато до колена; идући у бирцауз по мраку кожу̓ се сав до колена укаља, диго̓ га у руке; спаде једна чизма, узе̓ је под пазух; спаде и друга и једна чарапа, све то покупи̓ из блата, једва ноге ишчупавам.
колена; идући у бирцауз по мраку кожу̓ се сав до колена укаља, диго̓ га у руке; спаде једна чизма, узе̓ је под пазух; спаде и друга и једна чарапа, све то покупи̓ из блата, једва ноге ишчупавам.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа! Иде он опет најлак насипом, иде... Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга. Он је узе у руку па пође мало брже. Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко..
Петар не да никако... Облета поп и иска, па га опет нестане... Спаде Петру и друга пранга. Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара. Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... Лазаре!...
и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... Наједанпут спаде сав терет. Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...
И осети као да му спаде терет с душе. Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. Опет погледа нада се, и опет виде
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И то је њено! — Божје, па њено! — Е, сад ми је — вели — лакше умријети. Спаде ми неки терет са срца. Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ А кад чу шта рече, заплака и отрча, нагло. Једна јој папуча спаде, при том, с ноге, и остаде крај Трифуна, крај троношца, а била је црвена, окићена дугмићима од сребра.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кривоног, навикао да јаше, спаде с ногу, одмах у првим биткама. Ноге му се поднадуше, цеванице очворугавише, колено, где га, пред полазак, беше ударио
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Тако ми треба, кад сам била луда, те сам пробирала. МУЖ: Од тешкога пробирања најпосле спаде да те ја узмем. ЖЕНА: Ко те је звао? Шта си облећао толико око тате? МУЖ: А шта су они летили око мене?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Бедни народе, на кога ти спаде да се за твоју срећу брину! Они који су се на рачун твој обогатили, беже; а што ће бити с онима који не могу бежати,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Не знам куда пре да гледам, да ли тамо где треба коњ да наиђе или на гране, да ме не закаче. Александру спаде капа са главе. Он не може да заустави коња и чујем како виче да ја задржим свога.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе... Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« — »Ах!...« узвикну гласно, јер се беше сетио ноћашњег сна. »То је сигурно предсказање!...« Тога часа спаде му неки велики терет с груди и обузе га свега нека нагла и топла милина. Свану му пред очима.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Дан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. Срета спаде с ногу радећи. Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Писање руком по хартији) 115 — Путем иду сто кобила: једна плоча спаде, — цео чопор стаде? (Жице пролазећи кроз брдило, кад се на разбоју тка) 116 — Сав свијет заођела а себе не могла?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јој, јој! Док би дланом о длан ударио, спаде с девојчице грба, а згрчена нога се исправи. — »Па, ја то сањам? — Ђаволак протрља очи.
« — прибра се, прискочи и пољуби је у један, па у други образ. Одједном нешто затрешта, нешто запрашта, а са старице спаде лед растопи се ледено срце, нестаде краста а ругоба се преобрази у лепотицу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама. Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим
— Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа... И ми ћемо за тобом сви... Одједном му спаде тежина са груди. Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... — Једном се мре!...
Трже се, као да га муња ошину... Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... »Ово је рака за мене... Откуда она?... Шта ће тај колац ту?...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Па пролеће над нама плаветна рашири крила; са тајне спаде скрама, сном букну у биљку клица, и заромори гора, и запева тица.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ето је... Кожа као да се набира, тело се грчи, мисао замире. Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена. Тело као да се извлачи из неке чауре. Опет... Јури безумно... Ах, смилуј се. Заошину. Гр-р-р-ру!
Хладан ме зној проби. Командир је ћутао. Али, ево већ и последњих дрвета. Неки терет ми спаде са душе. Опустих дизгине, и извадах цигарету.
Али од мене као да се ипак удаљује, далеко је у висини... Оног клубета нестаје, и са мојих очију као да спаде нека копрена... Почео сам се знојити. Мучио се онај у углу целе ноћи. Долазили су лекари и шприцали га...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И, гле, само што се вода дотаче његових ушију, његових очију, с њих као да спаде некаква мрена и он виде небројене мале светлости како трепере унаоколо.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У души зачух слатке мелодије, И све ми сјајем чудесним заблиста, Мило и топло, као нигда прије. Завјеса спаде... И љепота чиста Указа ми се на своме олтару, Под сплетовима лаворова листа. И ја затрептах у срећи и жару.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када спаде доле на авлију, па сагледа лијепа јунака, бијаше се много зачудила његовоме стасу и образу, јер га таког ни виђела није
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад вода са земље спаде, она и остаде онде, те кроз њу и прозва се лабно оно место, да речем лепо на виделу пред градом брдашце.
Кад су били на најдубљој, што се зове Јеђетска пучина, онде с неба ома спаде град. Кано кад горуће гвожђе тури ковач у воду, те и студена вода од њега букти и кључа, тако и море онда од многога
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— ... Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику.