Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Који се, сâм ти, свачијим животом бринеш и промишљујеш, виђи и за ме, ко ли ће ме од жидовске налепе спажати! Нити ја више зактевам живити, кад мој живот, ето, умире! После твоје смрти да не остајем жива, то желим!
И тај мир докона и утврди међ њима више им се не завађати док су живи обојица ама лепо спажати им се на коншилуку, без штеточињења, у љубави. Тако и садржаше се за живота им њихова.
Да не изостајете у гробови нерастворени ка црни пањеви! То ли ви је Христовим се трагом држати и своје ближње спажати ка себе?