Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Јагње, не видећи га, далеко ниже на потоку дође напити се. Како га они спази, викне на њега: „Ту си ти дошло мутити ми воду, да од тебе не могy с миром ни бистре воде напити се, је ли?
Дође комшијски пас, украде му волујско срце, пак стане бежати. Спази га касапин, но подалеко; рече му: „Е, таки ли си ти мајстор!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Види се већ и кућа попова. Сад ће доле к Бањи. Поша беше уранила, па изишла неким послом пред кућу. Спази попа и Вују где журно хитају кући, па пљесну рукама и рече готово наглас: — Наопако! Шта је оно сад?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тако би видјели да сам ја човјек!... Маринку се насмеши брк. Он погледа Крушку право у очи... Овај спази. — Шта је? — упита радосно. — Честити ефендија, не питај! Пусти мене да радим!... Ја сад добро видим шта ти желиш!...
Густ дим покуља у кућу... Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... — Ти хоћеш да ме запалиш?! — То сам већ учинио!... Гледај!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
С целога небосклона Блисну у једном трену, Да би по земљи она Бацила своју сену... И спази, покрај пута, Са неког пања трула: Сав космос да заћута Да би се она чула.
Госпар Бартолео, Победилац срца и на двобојима — Једног дана спази да је постô бео. Докле још у своме прслуку од свиле По које писамце опази да има, И малу мараму, ко зна које виле,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Баш сте најгириг! Ту сам, ту — смеје се Шаца демонски. — Јуф! — цикну Јула, и трже се као опарена од тарабе кад спази Шацу који јој, иако леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам ђаво са оним његовим смејањем. — Хе, хе!
Црњански, Милош - Сеобе 2
У брзини, били су заборавили врата да затворе, за њом, па је Павле тако спази у светлости јесени, збуњену, поцрвенелу, са залазећим Сунцем у даљини.
Кад су кола стигла, у велико двориште, међу шталама, изишли су и пошли штали пастува. Павле спази неколико капиџика, а над сваким, на белом зиду, у плавим нишама, од порцелана, главе чувених, покојних, пастува
Рамена су му се тресла. Човек је плакао. А тек после, Павле спази, испред Валдензера, на слами, и неким ћебадима, пастува, који цркава.
Поп их и не погледа. Исакович тек онда спази Агагијанијана у вратима, који их чека. Поп Микаило онда, праштајући се, рече Исаковичу, нека он не брине за владику
Балкон, насред трактира, заклањао га је од братенаца, и Варваре, све док није стигао пред сам улаз. Варвара га тада спази. Она је цикнула, радосно, па излете на врата, пре него што су, остали, могли да запитају: шта је?
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Човјек с мишем нагну се над отвор, спази у мраку џака некакву необичну длаку, узвикну и тога истог трена деси се страшна ствар!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И АГЕНТ (немарно): Ствар, додуше, није тако трагична, али моја жена, у првоме узбуђењу, одмах је позвала полицију. (Спази Рину на вратима.) Уосталом, ево моје жене, она ће вам објаснити.
СПАСОЈЕ: Ах. па да! Пустите га одмах! СОФИЈА (оде). XИВ ПАВЛЕ МАРИЋ, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ (кад спази Марића на вратима, непријатно се изненади). Ах, ви? Откуд ви? ПАВЛЕ: Зар моја појава још увек тако изненађује?
ВИИИ ШВАРЦ, ПРЕЂАШЊИ ШВАРЦ (у том часу наилази. Он је елегантно обучен господин). СПАСОЈЕ (кад га спази, махне му руком да чека и настави даље на телефону): Ево га, овога тренутка наишао је господин Шварц.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ни столови, ни постеља, ни врата више се нису видели и она, ужаснута, примети да не може на ћилиму да спази више ни своје папуче. Пси су урликали напољу.
Вриснувши најпосле пригушено, она пред завесом спази и трбух, огроман трбух свога мужа, његова уста и очи и нос, цео његов лик на белом чаршаву, крвав, са прекланим
Док су Аранђела Исаковича водили у кућу, са високог дрвеног трема, спази у даљини реку и Сунце, што беше упалило тршчаке и далеке ритове, тако да се из њих дизао густ и црн дим.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Старац не гледа за њима. У пролазу поред кафане »Парк« спази две дангубе под сунцобраном, али они не оставише никакав утисак на њега.
Лука осети да је заиста воли, испуни га понос кад спази све погледе што су јој добацивали путници. Личило је то на покретну свадбу — ускоро су и он и девојка били засути
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Зец протрча плашљиво да се скрије у житу, њему преко рамена. Ал зачуђен стаде, када спази да му сада није ни до колена. Па задивљен, што је тако нарасто врати се храбро на сеоски пут.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Седео би увек тако да издалека види шефа кад долази. И чим га спази, а он оставља карте, а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ да прође поред двора, Кад ал' озго красно цвеће Сави с' на њ'га са прозора. Диже главу он високо Па девојче спази тамо, Дивно чедо милооко Проговара: „Оди амо.
Ја створење спази бућоглаво Де се спушта у јаругу право, Две-три музе носи у наруче, Па све детић од милине уче, Неће музе, већ
Тек што доше магарци на Саву, Пас и спази па преклони главу, Па им смерно на сусрет поита, Пољуби им ноге и копита, Јоште нешто говорити теде, Ал' магарци
Па већ зађе — већ је пола ноћи — Јоште мало и зора ће доћи — И ето је, веће се помоли — А наш јунак да л' је спази, што ли? Да л' још лута, да л' санак борави? Зора сјаје — ма где он се бави?
Мало збори и то кâ на силу, Мучно језди украј побратима, А све жешће унапред се прима, Кâ од њега да би умакао — Спази Гојко, и беже му жао, Сети с' Цвете, па се и препаде, Па овако говорити стаде: „Што је теби, брате Радивоје Откад
На истоку сину зора, Он из свога шетну двора, Шетну здраво и весело; Зачу жубор, спази врело: „Окле тако, водо драга?
Ту њима сместа отвори с' срдашце, Кô ружа јутром кад спази сунашце. За њиме млога ту уздану бела, Но је л' му која срдашце понела?
слатко, Те још се смеје, ал' беше за кратко; Јер Миле отле беше недалеко, Те силном мишком јунак је секô, Ал када спази де господар паде, И ко му рану самртну зададе, Кô огањ живи плану му у очи, Два-трипут крочи, злотвору докрочи.
“ Ту Стојан очи још једном отвори, Па спази свога без главе злотвора. Па спази Мила, што му је одсече: „О фала, Миле!
“ Ту Стојан очи још једном отвори, Па спази свога без главе злотвора. Па спази Мила, што му је одсече: „О фала, Миле!
Па када веће до обале стиже, Тад она јадна своје очи диже, Па спази слугу, па опази чамац. Па скочи, викну: „Та зар идеш самац!
Нит' је тако дуго било, Ал' секира у мед паде, Уђе једно момче чило, По клупама гледат стаде; А тек што га мома спази, Прекрсти се да полази. 10. Уста, не кте оклевати, Ка драгоме свом поита, Под руку се њему лати, „Па како је?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Исте оне честите Радине очи, душу му видиш у њима. Па чим тај мене спази, а он само стригне ушима и зарже: ђе си, вели, Петраче, камо те већ на овај крај, Србине брате!
Превари се тек понекад, па стане опрезно да зузуће као хрушт, крупна мајска буба, али чим спази оно проклето ждријебе, сјети се Веселице, и одмах се наљути и замукне.
), кад спази три наоружана човјека како се спуштају из оближњег језичка шуме право њиховој кући. — Ево их, стриче, долазе.
— И ја теби двапут! — у пола окрета врати Јоваш и срце му весело заигра кад крајичком ока спази како се ониски Козарчани, омладинци, пребацују преко ниске ограде за Миканом и његовим отмичаром.
дјечак ујутру допаде до кућерка у коме је коначила кухиња, унезвијерено се загледа у натрпану мрачну собицу, па кад спази свога кума, сав просину и насмија се. — Богами се ја препао да ни тебе више нема. — Како ме неће бити?
— Јесмо ли сви читави, а? Алај гаћа, цицвару му љубим! Тек пошто је устао и отресао се, спази стару нену како тетура и посрће уз ограду шљивика.
НЕПОСТОЈЕЋА БАКИЦА Чиновница општине нити чу нити видје кад су се отворила врата (а канда није дријемала!). Спази само како се у њезину канцеларију нечујно увуља црна бакица у новим жутим опанцима и већ истог трена јој у ушима
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А што ти? — упита зачуђено. Покајах се. Дође ми тешко и неугодно. Хтедох да се удаљим, али нисам могао. Ти спази ту забуну. Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће: — Па шта?..
светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе, час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!... ИВ Две године нисам кући долазио.
Уђе он заносећи се. — ’Аџике мори! Што? — Али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно. Затим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет.
Изиђох и ја за вама. Узалуд ме мати заустављаше мимиком. Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. — Дом!
Дође до мене, спази ме, и место: „Добро јутро“ Ти рече: — Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан. Лице тамно, бледо, суво и,
! — И пригну се да га дигне, усправи; али кад спази чак и крупне, вруће сузе како из старчева ока капљу и падају му на руке, он устукну, препаде се и побеже из собе.
— На месечини... Јаох! — крикну она сва престрашена и одступи корак уплашено, кад спази себе и околину осветљену од месеца, који беше за то време давно изишао и све обасјао. — Боже мој, Господе! ...
— Вода дошла, а ти? — трже је мужевљев глас. Учас беше дотрчао Јован, радостан што је једва довео воду. Али кад спази како она није пазила нити отворала бразде, да би вода у њих ишла и натапала их, већ их оставила те вода отишла на
Одох. Али ме на капији сустиже мајка му. Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како
Тада он не би могао да издржи, већ би, као кријући се да га нико не спази, бежао од куће и одлазио неком Аритону, једином свом другу с ким се дружио.
Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. — Пиј! — понуди га. Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: — Видеће ме. — Море, пиј! — И силом му Аритон метну грлић у уста. Мита поче да пије, гута.
Људима око касапнице назове Бога према касапници. Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Вичући тако наиђе испред хаџијине магазе, а кад хаџија спази дјецу, истрчи и рече: — Ево још један! На то се телал поврати натраг, вичући: — Сто и један дукат!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: Један, кад ме спази, почне викати: Исајло, Исајло! Ја се окренем... ДОКТОР: Јеси ли казао, да се више не зовеш Исајло?
ЈАКОВ: Купите магаре! Јефтино дајемо. ПОЗОРИЈЕ 7. СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ СЕЉАК: Море, децо, прођите се магарета. (Спази Јакова.) Шта је то? (Увати га за руку.) Стани мало, дечко. Кажи ти мени, шта си ти? ЈАКОВ: Ја сам ја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А свирач неки, сањало будни сав је од песме и речи чудних, скитница вечна, занет и смео, у магли спази девојчин вео и за њим пође — шта ли тај не сме! Незнанку тражи и пева песме.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПОЈАВА ИВ ДАНИЦА, МИЋА МИЋА (он је последњи пошао уз степенице и попео се већ на први степеник, па кад спази Даницу, која долази кроз средња врата, он се врати): Ах!
Она на прсте прелази преко сцене, носећи под мишком велику црну кутију у којој је сребрн сервис). САРКА (окрене се и спази је): Откуд ти, Гино?
Видим онога Агатона, зашао са Симком по кући, цуња на све стране. Рекох, ако Агатон спази овај сервис... Знаш га већ какав је, а има пик на сребрне ствари. САРКА: То је истина! (Сети се.
(Пође љутито и заборављајући да му је служавник за леђима, окреће Сарки леђа.) САРКА (спази служавник): Чекај, чекај, пријатељАгатоне.
(Оде у своју собу.) ПОЈАВА ИВ МИЋА, ДАНИЦА МИЋА (загледа опет у своју цедуљу). ДАНИЦА (кад спази Мићу, осети се непријатно дирнута). МИЋА: О, драга рођако, хтео бих...
ДАНИЦА: Учинићу тако како ви желите! МИЋА (оде уз степенице). ПОЈАВА В ДАНИЦА, АГАТОН, СИМКА АГАТОН (кад спази Даницу, полети и загрли је, исто тако и Симка. Он вади мараму и брише сузе): Драго, драго дете моје!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа. А, жестока посла ! Младић и по! Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.
— Носи. Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба. Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.
Један дечко стоји и гледа га... — Где је... соба... Љубица? Викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо. За то време чини му се да чује дете где говори: — Повратила се... била јој мркла свес’ ...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
(Стреса се од зиме.) Зима... руке ми се мрзну, ноге као лед... снег ми улази у ципеле... подеране су... (Спази на земљи некакву хартију па је дигне.) Гле, хартија!... (разгледа је)...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад Пера стаде да описује побуну зелених, случајно погледа професора и спази да је то директор, али га ова промена не зачуди. Он продужи, а директор, по свом обичају, погнуо нос, па дрема...
— Какав воз!... Зар нису погинули ? Живи ?... Чувар се отимаше, мислећи да има посла с неким лудаком, али кад спази официрску капу, умири се. — Пиротски воз, господине... шта вам је ?... — Пиротски!... Зар није искочио... смрвљен?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Па то је То што ти ја кажем. Чим се приближе избори, он тебе пита: како, газда-Јевреме? (Спази му новине.) Уосталом, што те и питам, кад ето ти пуни џепови новина? ЈЕВРЕМ: То онако. ПАВКА: Није онако, Јевреме.
” ЈЕВРЕМ (задовољно): Јес' јес', то ти њему, то! (Спази му (плакате у џепу.) А шта ти је то? СРЕТА: Које? ЈЕВРЕМ: То црвено? СРЕТА: А ово? Па то је оно. ЈЕВРЕМ: Које оно?
ЈЕВРЕМ: Нема! (Он у један мах спази црвене плакате које је Срета оставио, претрне жив и шчепа их те мерка на све стране собе где би их сакрио.
) Којешта, откуд сад опет ово звонце и шта ће ми то звонце? (Крсти се.) Господе боже, на шта ће ово изаћи? (Спази Младена и издере се.) Ама, што си ми ту стао као... Бленеш само! Иди, иди напоље да ми јавиш кад их видиш на углу!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
се шалит кâ умију: како су им неки од старијех оградили негђе воденицу ђе нити је сплаке ни потока; кад пригради, спази се за воду! ВУК МАНДУШИЋ Бјеше ми се снаха помамила, без путах је ништа одржати!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући
— Софка, иди до Аритонових и зовни Ванка! Софка оде и убрзо се врати са оним истим Ванком. Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен. Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета. Ванко све трчећи оде.
ногама, бришући сузе, а једнако осврћући се и кријући се, да је толики свет, који одједном испупи двориште, не види и спази како плаче — дочека у кујни.
Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати. Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са
А највише га порази кад спази ашчикину голу руку, подбочену о кук, са заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала
Одједном горе, на капији, појави се отац њен. Софка од, среће претрну кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему. Зар се већ вратио?
Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут. Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра чудан, ироничан осмех на сувим,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мајка се спази па викне на шћер: — „Што ми, кукавице моја, не каза!“ а она мајци: — „Богме мајко, и ја сам исто тако урадила, јер сам
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Цар га почне испитивати поиздалека, што му долази она младица исписана на крми од његова брода и она старица на прови! Спази се он одмах, да је ово жене његове родитељ, и почне му све житије своје редом казивати, како је пловећи по мору срио
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАГДА (долази с лева иза куће, под степенице, спази снаху своју горе): Дошао? МАРИЈА (прстом на устима даје јој знак да не виче): Дошао!
МАРИЈА (из кујне, забуљена, држећи се рукама за главу тетурајући, сметено се пење): Ох, ево, ево! ЈОВЧА (кад је спази горе, издиже се више још, једва се уздржавајући од беса): Овамо ти!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А мој отац? Лука Дошљак, воденичар... Симка уђе с наручјем дрва. Он издалека спази њен умор згуснут у подочњацима, загледа се, ни она више није негдашња, помисли. Она није крива. О томе неће с њом...
Појешће ме. И гроб. И он... Због тебе! — ударао је песницом по глави, леђима, свуда, све немилосрдније, јер спази да јој је при светлости жара из пећи лице лепо, и зато што се не брани, занемела у запрепашћењу од његових првих
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Убрзо оданде допре неки лагани звук. Ах, то је мачка прела! Старац се окрете ка дворишту, али у први мах не спази ништа. Свуда, докле је око допирало лелујала се месечина као вилина косица.
куће, али кад је дошао до оног места где му се чинило да види како из плодова ораха искачу малена, раздрагана бића, он спази само опале орахе како блистају на месечини. Целу ноћ није ока склопио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И заман хита наше слабо око Куле тог мора да позна и спази; Истина мора да лежи дубоко Ми над њом гремо по незнаној стази.
“ Па уздахну стар Лем-Едим Распршта се игра дима Сунце сину, сунце спази Мртва старца Лем-Едима. Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке буле У цара, К'о што има
„Кад сам, сав збуњен, с муком од ње скрив'о, Те да не спази да ми дршће рука, Док бих јој уз пут невешто везив'о Смакнуту свилену врпцу око струка?...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Осврте се, тражећи помоћ, по дворани и дозва к себи, чим их спази на улазу у дворану, оба песника: Калимаха и Теокрита. Они дођоше и седоше поред њега. „Примакните се ближе мени!
У дворани се појави један младић који носаше са собом велику дрвену таблу. Он се обазре по сали и када спази управника библиотеке, приближи му се и поздрави га понизно. „Шта желиш, драги Дионизије?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наједном он се грчевито прући, крикну, пробуди и звераше, али ме не спази. и као збуњен и мучен сном који није упамтио он се избуљено загледа у зид па понова спусти главу.
— Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде. Он ме спази, скочи хитро на земљу па се срдачно изљубисмо, док је свет око нас брисао очи тронут нашим братским загрљајем.
“ А они се око њега силно раздрагали, смеју му се, соколе га, бодре. И све тако док не спази Скопље, кад сви умукоше, јер Јаћим понова завришта: „Где си, каже, душо наша, жељо жива?
Док је батерија јурила поред нас; пуковник Недић спази проту Комненовића, коме јутрос беше саопштена наредба да се не сме удаљавати од дивизијског штаба. — Где сте ви, г.
Онда кришом, да сељак не спази, оставља унутра, међу семењем, дукат, па се тек наједанпут као зграњава откуд она пара онде и брже боље да је сакрије.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Наступио је последњи тренутак. Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мисли, мисли, па смисли те оде право пред царски двор и прислони се уз врата. Царски га ашчибаша спази, помисли да је гладан, те га упита: — Шта ти ту чекаш?
Када сиромашак спази прстен, обрадова му се веома. Јест, али сада нема ватре, а без ватре се не може ништа. Мисли се шта ће, док се нешто
Тета остаде на истом мјесту и чекаће га, а он оде. Дошао до кревета, спази дјевојку гдје спава у њем, а сва се сја од сувога злата.
Лисица оде и донесе ју празну. Медвјед, кад спази да нема нимало меда у кошници, повиче јој: — Камо мед из кошнице? — Не знам ја, шта мене питаш? — одговори му лисица.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
у респекту многом — Са оним осмехом — угодним за жене, Ја се теби јавих цилиндром и ногом, Али примих малер — ти не спази мене. 1904. ПОЗНАНСТВО Милостива госпо, пардон по шест пута!
Ћипико, Иво - Приповетке
Путем узбуђење помало се стишава, али, кад је крочила преко прага, оно се нагло повратило, а када спази Спасоја иза банка испод свијеће, са скленицом у руци, чисто задрхта и, погледавши га боље, у тили час обузме је
и пушта маха мислима и снатрењу што је још Јаче поджиже. Наједном претргне низ мисли: спази Марка гдје свом силом на веслима напреже се да ухвати другу увалицу. Чамац се хитро надиже и нагло пада.
Домало иза борова покажу се двије козе, иду мирно и слободно прама нама. Прва, јача, кад ме спази, устави се, па се обазрије ка оној другој, слабијој; часом стоји, сумњиво гледајући у ме, као да мисли би ли напријед
Мишљаше да ће га чељад мимоићи не угледавши га, па неће требати да се јавља. Али момче што се с врха журијаше спази га и упита за козу. Вели: — Истргла вријес, па негдје побјеже, бојим се штете! Јеси ли је видио? — Нијесам!
Један од њих дува у свиралу. Пред њима пас потркује, а кад спази странца, стаде и залаја. Дечаци приђоше к води. Миливој помисли: „Чија су то деца? Биће да су браћа!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ПОПОВИЋ: Но, но, Живка, уздржи се, забога! XXВ ПРЕЂАШЊИ, ПЕРА ПЕРА (уђе, и кад спази Поповића, збуни се): Извините... ја, овај... ја сам дошао да вам јавим да сте постали министар.
РИСТА (кад спази Чеду, као да му је свануло): УјкаВасо, помажите. Ви сте ме натерали да се склоним код собарице. ЖИВКА (забринута): Па
Знате, код саме Ивањице пронађен је један извор лековите воде против реуматизма. НАТА: Тако! То нисам знала. (Спази новине по столицама.) Ју, шта је новина, читава редакција!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Не дај, дадо!.. Турчин!.. На детињу вриску Богдана се плаховито прену и спази надно куће, недалеко од врата, својега мужа. Збунио га синовљев поклич и стао укочено као ступ.
Али у исто време поп спази досле незапамћено чудо: нико му од гостију не прихвати поздрав, нити се покрену из свога положаја.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гледа тако дуго, Сита је светлости, — хајде сад што друго! Кад окрете леђа свећином пламенку На дувару спази својег тела сенку. Ето нешто ново. Што је ново дрâжи. Сад у тој новини забавицу тражи.
Краков, Станислав - КРИЛА
Пао је са апаратом и изломио ногу. Загледајући по белој соби Бора случајно спази и Мију. Није га одмах ни познао. На Крфу су пили заједно под аркадама, код Гамбринуса.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Убојим се да не спази да јој се [ја] дивим (Не бих ју рад увредити, колико што живим!) — Поузмакнем. Одолим се, премда серце жалко Совјетује
Да што брже липса и да се закопа, Нестрпљива чељад чине звати попа. Овај када спази смртну му тегобу, Мисли: Зар ћу саде окренут га Богу?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) БОГДАН (издишући): Су..ви...ше... ах!... (Јелисавета хода, а кад спази Ђурашка застане.) ЈЕЛИСАВЕТА: Е лепо! лепо! Само да знаш Како те дичи горња хаљина! (Смејући се пипа му доламу.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Но гле! Последњи херој срамног чина Замахну мач, јер кроз ноћ кô да спази Два плава ока тек рођена сина. (1913) МУЧЕ МЕ ТВОЈЕ ОЧИ НИКАД СТАЛНЕ ЈЕЗЕРА Греју ме твоје очи пуне магле,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Знаш, поверљиве ствари нису за жене. АНЂА: Знам, де, разумем ја то! (Полази.) ЈЕРОТИЈЕ: А је л' понесе оно писмо? (Спази га у њеној руци.) Па овај, натрљај јој нос и кажи да ја то не трпим. Нека не чека да ја... АНЂА (оде).
Шта ће му саучесници да га пита човек? Тражи се лице и траже списи, а не... (Спази Миладина.) Је л' овај газда Миладин има нека важна посла код тебе, господин-Жико? ЖИКА: Нема, може и да причека.
Где је она? МАРИЦА (долази и прилази право оцу): Ево ме! (Спази Ђоку, па му полети.) Ђоко, слатки Ђоко! КАПЕТАН (изненађен): Шта-а-а-а-? Ђока?!!! АНЂА (такође изненађена): То...
) XИX ПРЕЂАШЊИ, без ВИЋЕ КАПЕТАН: Па јест, тако је, има право човек. То је увреда у званичној дужности. (Спази практиканте.) А шта сте се ви, бре, ту искупили, као да је ово менажерија?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се. Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од страха, јер је знао, био сигуран, да баба
Ћипико, Иво - Пауци
Чека га на путу: зна да ће тога дана ондје проћи да дрва санесе. Док га спази, изађе му на пут. Раде, брате, — вели му, а над поплашеним очима затрепташе трепавице и поникну, — неће ти жао ако ме
Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути. Жена подмјетне сједалицу да приђе к ватри. Сједе, гледа у ватру, и ћути.
Погледавши боље, спази Васу у дворишту у друштву двају сељака. Надстојник стоји код големих ковчега, а она два сељака износе из њих разну
Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће. Бесвјесно пратијаше их издаље. Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.
— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. — То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво. — Да, лијепа забава! Пустио бих другоме...
Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење. Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи... На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. — Ти си сама?
— Сад ме мање сврби... Стојте добро! — и хтједе да крене. Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. — Кш, кш!
А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и
— Сутра имам странака! — Дуго је до девете, — спази Иво. — Ако се не испавам, нисам за посао... — Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И он виде, како лете Коњ и пана испред њега, И огањ га узе свега, Јер их спази близу мете. Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну није снивô И његов се усклик оте: „Кô у љутом
Ал' данас зачуђен стаде Кад његов пијани поглед на цветну обалу паде. у густом папрату доле он голо детенце спази, Што босом ножицом својом безбрижно обали слази И церека се гласно.
Невиђен, он поглед баци Куда кроз уску баџу падаху месеца зраци, И спази кметицу с кметом. Под топлим губером, они Спавају и хрчу тако да цела одаја звони.
И прилика му се даде. Идући на дужност своју, Наиђе однекуд ћата, да и он попије коју. Кад спази у крчми кмета, а он се подмигну глупо, Из просте навике, збиља, ал' то му изађе скупо.
Кметица подиже главу, Једва се помаче с места кад слатку угледа јаву, И мужа над собом спази. И онда, захвална Богу, Трже се, и обви руке око његових ногу И очи подиже к небу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за свашта питај, јер он то све зна. А сада и ја идем. (Спази послужење): А, ја! Дај, Стано! СТАНА (му приноси).
Али зашто ти земљу да једеш, кад су ти недра пуна комадима хлеба. И зашто земљу, кад је и за птице Бог дао хране. (Спази на улици једног пролазника): Чорбаџи Стојане, причувај Парапуту од деце, док ја стигнем да га узмем и одведем код мене
То значи да те се боји, да те поштује! МИРОН (спази Ташану, прилази јој насмејан, честитајући јој празник): А, Ташана, срећан ти празник, света недеља, и како си?
) САРОШ (држећи се за главу). Имаш право, имаш право. Да, истина је. Ја сам крив! (Спази њену голу руку): Покри то! Може ко ући и видети те такву. ТАШАНА (у пркос): Нећу. Пред тобом нећу да се кријем.
Нико неће да од ње иште, да јој само не би долазио. Па и кад је болесна, нико од вас да дође да је посети. МИТА (спази до чешме младу јабуку са правим, младим гранама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Један од њих спази у пустој улици судског писара, и таман да му приђе: онај отресе обема мишицама и скоро трком утече.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Убрза Варалица корак. Скоро се скотрља низ планину и спази кућерак жене сав згрчен на месечини, застаде као окамењен: шта ако гаје Смрт преварила и надјачала мајку?
Дуго је тако лежао. Већ и зора поче да пробљескује, кад спази како се једна звезда спушта и наређује му гласом озбиљним и дубоким: — Устани, момче, и пођи!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
За Асана, у село, у Бању? Тамо? И ја ње гова, Асанова? (Бесно.) Зар он мој муж? Он? Ох! (Гризе руке. Поводи се. Спази кмета, бесно пође к њему.) Шта ћеш? Кога чекаш? Чекаш да ме однесу, воде? Чекаш да гледаш како ме носе?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тек тада, задуван и црвен, Стриц спази свој сламни шешир и повика: — Шта је ово? Неко ми изгризао шешир. Заиста, пола обода Стричева шешира било је
Кад је стигао већ на ивицу Прокина гаја, дугачки дјечак спази да малишан с псетом скреће са сеоског друма право за њим. — Куд си пошао? — окоси се Стриц. — За тобом.
— Ех, кад би мене неко тако волио! А мене свако псето, чим ме спази, одмах држ за ногу, за тур, за табан, гдје прије стигне.
И управ кад је био изгубио сваку наду да ће ишта открити и уморно размакао грање на једном жбуну, спази пред собом у трави неког заспалог дјечака. Како му је шешир био намакнут на лице, пољар га није могао препознати.
Јованче га зачуђено погледа. — Шта то радиш? — Сијем глогиње. Јованче примаче фењер и спази у Лазаревој руци пуну шаку ситних црвених бобица глога. — Шта ће ти то?
Већ су се били забринули да који од њих није настрадао у борби која се тога јутра водила. Кад у Јованчетовим рукама спази ону велику електричну лампу, Стриц само избечи очи. — То су партизани сигурно отели од њемачкога генерала.
— Оставили су га код штаба одреда — одговори Мачак. — Премлад је још, па му Николетина не да у борбу. Јованче спази пријатеље на оној узвисини и домахну им руком.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад он виде то што она неће на реч да му пристане, одстаде се и он пак ње; не кте је за се папишком узети. Спази себе од ње, не додирну се је, пак од свију се затаји, те оде у свој му манастир што га је сам изградио, покалуђери се
Казује нам сам Свети дух у Соломоновој премудрости: свачем год и бреме да нагледамо, под овим сунцем који смо! Спази, вели, време и врло се чувај од лукавога врага. Време је, рече, родити се и време пак умрети.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— пита Мане. — За онуј поголему, ели за овеја мале? — Бре! Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа. — За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста педесет.