Употреба речи спазила у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по среди; исти к’о њен попа пре толиких година кад је свршио богословију карловачку

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тале дотле њојзи био, Ал' крај Срба сјајност изгубио Кано месец кад гране сунашце — Утече јој на око срдашце: Тек спазила па Хајка планула, И у срцу своме покликнула: „Ето мени красна господара!“ Јао Хајка, ал' те срећа вара.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Иди! — поче ме она упућивати. — И „аба“ је тамо, код њега. А „аба“ јој, свекрва, Митина мајка, и она ме спазила кроз прозор, па истрчала испред мене са завученим рукама у пазухе, у краткој колији и неким новим шалварама.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ех, дјечачке успомене глупе! Мала моја из Босанске Крупе! Јеси ли ме спазила ил' ниси, збуњенога сеоскога ђака, свјетлокосог и очију плавих, у оклопу нових опанака, како зија у излоге скупе?

Ћипико, Иво - Приповетке

Тако је у заклоници затече насами. — Ти увијек дангубиш! — јави јој се осорљиво. Она успрене, јер га није спазила но кад му је глас чула, па како је дојила дијете, инстинктивно скупи се да заклони дојке.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

— Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку? — па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. — А ја бабу не видим!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Видео је њихове босе ноге како мрсе травке и цветове на ливади. Онда га је спазила главна међу вилама, долетела му у загрљај, дала му се, похотљиво, страсно, безумно као што приличи вечним бићима,

Наравно, он се трудио да све то не примети, али му није пошло за руком да сакрије своју збуњеност. Чини ми се да сам спазила један његов брз поглед којим је прелетео преко мојих груди и кукова.

Бацио је два дуга погледа на стидљиву младу. Она их је спазила. Њена женска природа, дакле курвинска природа, сместа је почела да трује строги а честити наук којим ју је сиромашни

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ево, и травку ћу ишчупати. Хајде, пожури. Мравко Мравковићу из мјеста Мравињака. Кад би спазила Стрица како наилази друмом, цурица би сва заблистала. — Стрико, сврати да причамо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности