Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- чух Маркоту како пита и један, башмебрига глас како одговара даје то Веснин брат. - Полубрат, ако баш хоћете! - спазих у полуокрету једно дечачки витко тело и два зелена ока која као да су сигналисала нешто. „Какво парченце!
Гледао сам га као да се опраштам. Опраштао сам се, у ствари. Онда спазих Сулејмана како корача између колосека носећи очеву црвену заставицу. - Даћу ти сто динара, Сулејмане - рекох.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Мириси туђих јела. Спазих затим чистача ципела пред бившом Хипотекарном банком, који је некада тако непоновљиво умео да измами сјај из мојих
а нама није било дано да разумемо поруку која би нас можда спасила. Тада спазих Андреу поред једног белог нишана. Лагано се свлачила бацајући комад по комад одеће на оближње шибље.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама. Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни. Тек сада спазих да јој је још оно старо одело али већ уласкано. Први пут, испод беле марамице око врата, видех јој неопрану кошуљу.
Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још неосушену велику сузу, кад се врати и рече: — Свршено је!
Одох тамо. Још издалека спазих више стринина гроба гомилу избачене, црне земље, а по њој комађе од трулих дасака, крпе и парчад од земљосана одела и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред очима ми сину нека светлост, очајно се одупрех о дно и наједном угледах небо... У магновењу спазих неки корен од врбе и ја га дохватих. А преко мене су скакали, чуо сам запомагање.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ИСТОРИЈА (1-12) 1 У први сумрак летње ноћи једне Ја сам Вас првом у животу срео; Кроз сребрнасто магличасти вео Ја спазих Вашег лица црте чедне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У истом тренутку, према светлости из предсобља, спазих и жену где дрхће на врху степеница. Кад казах ко сам и да се не плаши ње нестаде да се мало после понова појави,
Ја лудачки улетех међу заостале прилике што су се тискале, кад уз саму капију џамије спазих го, бео леш како се цинички кези на нас.
Ја се обазрех, и, тражећи збуњеним очима, спазих красно лице једне своје младе руске познанице из последње године моје нове службе министарства.
У једном тренутку ја се муњевито осврнух и гле, лепо спазих где умаче, што јест јест, морам признати, фина, врло фина црнпураста главица, иза чипкане завесе тамо у оној кући баш
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Данас сам шет'о улицама тужан, Сваки ми корак беше права беда: Знам да изгледах тада врло ружан, И тебе спазих, ти си била бледа.
Ја окренух главу. Јер и на шта крити! У том часу спазих с оне друге стране Где са друштвом својим шетала си и ти: Реверанс ти дадох без икакве мане.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У улици Брум, близу Бауериа, спазих једну радњу на чијој фирми је стајало презиме Луканић. Помислих да то мора бити Србин, па уђох унутра жељан да чујем
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А преда ме ти изиђе, Окићена са бисери, Са бисери наше среће, Са три сина и две кћери. Ја вас спазих, па задрхта’, — Хтедох питат’, ал’ се боја: „Је л’ то Мирко? Је л’ то Сава? Југ, Тијана, Смиљка моја?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Али, вај, ја данас спазих бинске даске И тамо где мишљах искрени су збори, Где истине зубља непрестано гори, И с презрењем где се прате
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
моја, друмови су наши бескрајни; Натоварена су велика кола сељачка, Кола велика, па шкрипе отегнуто између шума: Спазих их. Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу. Моја је глава трачка; Велика су кола зашкрипала сељачка. На точак.