Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Где год легао, свуд је у кући! ШТА ЈЕ ЖИВОТ Живот је један Живота Што стоји иза плота. Спазиш га у лето, из воза, И помислиш: дивота! Не питај зашто стоји, Ни о чем мисли Живота!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ако сад их спазиш у даљини Гдје јуре с мржњом и кликтањем својим Пусти да и ја прије спазим самрт Нег' туђи пољуб на уснама твојим! Ј.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А лепе су, не било их, И миле су, младе, Свака ће ти, чим је спазиш, Срце да украде. Ох, да су ми витка крила Од птичице лаке, Прхнуо бих с овог места Небу у облаке. 1856.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Обратила се стога Паули: — „Оди де овамо! Покажи ми, али онако људски, где видиш сунце кад га ујутро спазиш из кујне. — Паула приђе тачно оном прозору којем не треба. — Забога, дијете! Отуда не излази сунце.