Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ћира, који се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола; обоје застадоше као окамењени, јер обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче улево, а (из почасти) оставља
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
' стари рече, Кајгана се богме пече.' И унутра улегоше — Но да видиш среће лоше! Обоје се скаменише А од чуда што спазише, Од стра им се коса диже — Деца једно другом ближе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ти маћеха и њен син спазише испред магарца читав пласт најљепшег сијена, одмах појурише унутра, па кад тамо видјеше онолика господска јела
Овај пак узјаха магарца, натуче шешир, а штап у руке, па право на оно поље. Кад тамо, а војници како га спазише полетјеше право к њему, да га жива ухвате.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Најзад — спазише брдо високо, под снијежном капом. „То ти је Килиманџаро, кунем се главом и шапом!“ повика мали лав од среће
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У непровидним маглама се крије. Брод многи овуд мину с много муке, Истине благо тражећ' у дубини; И не спазише светиљке из луке А гле по води развалина њини'!... Не!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: — Оди, Јованка, оди овамо! Јованка на то одмах се забели.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Оно топови грувају! — с језом промуца Ђоко. Кад избише на зараван пред школом, дјечаци спазише како иза брегова, тамо негдје над Уном, расту, клупчају се и шире облаци густа дима.
— Па ви сте још ту?! Живи сте, а? — Живи, живи! — умири га Јованче. — А мене спазише на ивици Гаја, па кад распалише од механе из пушака, у-ух! — стресе се чича. — Зазујаше око мене зрна као рој пчела.