Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Све то старац са својом лепом Јелицом почупа с грања и спали на ватри. Сви су сељаци старца поштовали са његове уљудности и чистоте, али су га се и бојали.
— уздисаше сељаци, баш они исти што су га пре неког времена онако грдно проклињали; они који су желели да се на ватри спали, ти су исти сад жалили што га три дана морише жеђу... Па онда веруј ономе што вели: „Ја познајем човека...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Тумараше 3арожани по тој јарузи, и тумараше, па и ту ништа. Беху већ сустали — спали с ногу. — Стан'те, људи! — викну Пурко — да мало душом данемо! Ово се изгибе!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Глади га по челу. — Ал’ сте ослабили. Јел’те, нећете више ићи на тако дугачак пут. Не морате, нисте спали на то! — Више никада, премда сам дост’ профитирао, и још ћу профитирати. Но што сам ти се ја свашта напатио.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Гром је требао да удари у село, па да га спали. Жена Аркадијева, слуге Исаковичеве, по имену Стана, нарочито се беше прочула.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Десет година доцније, подиже га опет владика, а седамдесет година по томе (1785) опет га похара и спали турска најезда, и опет га оправи владика Петар І Петровић.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та не виде ни де стају, А камоли ком ће крају; Са ногу су спали јадни, А ко вуци веће гладни. Страшни Боже, ал' кроз тмину Да л' то огањ амо сину?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сјутрадан украде маћија ону шибљику, те је спали, а дечко кад догна говеда, тражи шибљику, али ње нема тамо гдје ју је он обично остављао, те он мораде и опет сам
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Нежност је, значи, достигла немогуће висине, а келнери су начисто зрели за мускулус-фибер, спали с ногу од силног базања и дофуравања ружице. А сад, пазите овај прелаз!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИВ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. шупљином зјапи рана ми под ребром. О Пелен-звездо, горку крв ми спали: с крвником ја сам као мајка с чедом а Службу чека моје звоно глухо да макар једном бруј ми такне ухо!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Тога се ја и плашим! БЛАГОЈЕ: Шта он може да исприча, кад ништа не зна? ДАРА: Прегледај Секулину собу, спали све хартије! БЛАГОЈЕ: Какве хартије? ТОМАНИЈА: Побогу, човече, па ти си потпуно сметен!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У последње време... чуј само шкрца и стипсу: Из глупости и незнања призива Апокалипсу! Да, последње је време, и спали смо на гране танке, Кад и овакви магарци по новинама пишу чланке; Уместо последње време, ту мора најновије!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Огледало) 58 — Вода га запали, ватра га не спали? (Живи креч) 59 — Вода иде кроз воду, а воду не дотиче? (Ракија) 60 — Води иде, воде не пије?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда Свилар скиде капут и оста у кошуљи. На грудима ниже десне сисе, и обема рукама са којих су спали искаишани рукави његове сиве радничке кошуље, указаше се тада три дубоке, модроцрвене гранатине ране, преко којих су
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Озбиљно, или можда само запослено? Док овако запажам, рекби да још нисмо спали на оне најниже гране. Али мисао ми се прекида, брзо се замара, и као да све чешће западам у неке бијеле оазе без
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сјутрадан украде маћија ону шибљику, те је спали, а дечко, кад догна говеда, тражи шибљику, али ње нема тамо гдје ју је он обично остављао, те он мораде и опет сам
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
га љуте змије пију и да се као лоза око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко, ал' да га не спали; Заслужило тело да сад зјело пати кад није умело језик сачувати.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Он држаше само комад привузе у руци. Капу му стргли вјетрови и однијели, а опанци му негдје спали и остали у снијегу. Био је бос и скоро го. Прибра сву снагу и, посрћући преко сметова, потрча натраг. — Вујо!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
за свето дрво, и о томе причају једну етиолошку легенду: Кад је Нимрод са својим људима хтео да спали Аврама, јасика је дала своје дрво, а зелембаћ је ватру потпиривао. Само трешња не хтеде никако горети.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
жеља Павлова да се тело његово пренесе у Немачку (Немачка је већ тада имала неколико крематориума), да се тамо спали, а пепео пренесе у родно место и на православном гробљу — „где ми је и отац“ — сахрани. — Ужас! — грозио се Бранко.