Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Љубим те!... Хтео сам те у старога Сремца запросити, али ми тутори не дају... Гром их спалио! — И он љутито стискиваше песницу, а од једа му дрхташе уснице. — Ал’ нека, чедо моје!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље! Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту! Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи! — Е, дакле, лаку ноћ!
Гром их спалио! Седне тако какав гладница, кога мрзи да ради ил’ не може да добије у амту место, па пише и мами новце и залуђује
— Та ’оћеш ли већ једанпут казати: шта је то било? — Та... она тамо... она поп-Спирина, гром их спалио! Немој ме ни питати. Не волем ни да се сетим тога, а камол’ да ти још приповедам. — Но, па шта је било то опет сад?
— Ју! — викну изненађено. — Ју, та шта вам је; умал’ нисте љоснули! — Ју, »хозл«, гром их спалио! И баш сад кад сам у највећем послу!
Гром те спалио, обешењаче зелени!« Тако га је грдила гђа Сида, али он се ипак није пењао из мердевине. — А... је си л’ што смислио?
— Забога, Николајевичу, зашто ниси добро отворио очи кад погађаш кола; кад знаш добро паоре, гром их спалио и сас обешењацима!... Та ди би се ти, бог с тобом — продужује гђа Перса сва зелена од једа — возио с ким било!
— Е, баш од ове хуцоше и торокуше швапске не можеш ама баш ништа сакрити! Свуд се она нађе, гром је спалио! Створи се к’о из земље!
јест, прота Спира... — Шта! Сида протиница! Гром је спалио и тебе с њоме заједно! Доста! — грмну рђа Перса и залупи врата за собом, па оде у кујну к’о фурија.
»Та, ди се само део тај проклети напрстак? Сад је отоич ту био, гром га спалио! Још се сећам да сам га на нарочито место метла да га само не заборавим!
Црњански, Милош - Сеобе 1
У љутњи својој, сав тај крај којим га је провео отац и брат, тргујући, он би био најрадије спалио или продао, заједно са оним светом који беше, баш он, лично, населио око Варадина, а који га је обожавао.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је... Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па се неко увукао тамо кад стрине није било код куће, и направио кајгану, да је Итебеј и сад, гром га спалио, памти. Њихов се смех ори.
Па сам и оно што није могло да уђе у Дневник спалио. Добровић се томе, грохотом, смејао. Вели, кад пође за Париз, и он ће своје старе слике тако.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Да се клетва не обистини, ублажава се са „не“ (Бог те не убио!) или се условно изриче (Гром ме спалио, ако сам ја то урадио). Али постоје и нарочите формуле којима се клетва сузбија, омета, отклања (У кам упрла!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани кров.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Кад бих се, синко, дочепао тих списа, спалио бих све одреда, не из мржње према абдерићанину, већ из мржње према његовом погрешном учењу.
Онда се он, кажу бавио поезијом и писао трагедије, али их је касније спалио“. „Не знам шта бих дао, кад бих те трагедије имао овде пред собом!“ рече Аристотелес.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
пр., 187, упор. и БВ, 16, 1901, 212). Свети Андрија на крају свог првог живота (пре своје палингенесије) спалио је сам себе на л. (СЕЗ, 41, № 166). В. л. има у бајањима и народној медицини важну улогу. Соком који л.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чим кога познатог сретне, гласно почне да се отпужује: — А ја спалио Павла, спалио! — Па брзо пролази, и тихо у себи шапће: — Дим, дим... Бранку већ поодавно не ваља лево око.
Чим кога познатог сретне, гласно почне да се отпужује: — А ја спалио Павла, спалио! — Па брзо пролази, и тихо у себи шапће: — Дим, дим... Бранку већ поодавно не ваља лево око. Али он ћути и трпи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оптужио ме је директору гимназије. Извели су ме пред читаво професорско веће, као да сам у најмању руку спалио александријску библиотеку.