Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Зар није лепше носит' лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску грехоту у пепô спалит' срце и луб; тонут' о броду, трунут' у плоту, ђаволу јелу а врагу дуб?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
дедер уљези у ову кућу, па гдјегод је шупље промоли прст да закуцам клинце да ми не би Грбо побјег'о, јер ћемо га спалит у овој кући. — Хоћу, — одговори краљ. Пошто краљ уљезе у кућу, Грбо брже боље за њим затвори врата.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
дедер уљези у ову кућу, па гдје год је шупље, промоли прст да закуцам клинце да ми не би Грбо побјегô, јер ћемо га спалит у овој кући. — Хоћу, — одговори краљ. Пошто краљ уљезе у кућу, Грбо брже-боље за њим затвори врата.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Омакне л’ се која суза Луда, дечија, Ти пољуби голубане Кад не могу ја. Жалим што ме неће спалит’!... „Ју, Господе мој!“ Ал’ нећу се повампирит’, Ништа се не бој. Знам да нећеш заборавит’ Један оченаш.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
кâ у грозници, Грбавој земљи кора јежити; Отровне тице, змије ватрене Које ће, репом хитро шибајућ, Спржити поља, спалит усеве, Отровним дахом лета кужити, Докле се тако, кугом морена, У један прамен отров-парице Колевка бесна људске
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када буде уочи неђеље, ја ћу спалит крила Јабучилу, бритку ћу му сабљу затопити, затопити оном сланом крвљу, да се не да извадит из кора.