Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ништа, ништа, не бојте се! — куражи их Симица, и скочив хитро на земљу, стаде завиривати да му није што спало с кочија. — Стани да сиђемо — биће сигурније. А и тако не може ти коњ извући уз то брдо.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана. Поп Спира је био стари Србенда. Кад је требало одрешити кесу и показати се шта је попина
Сремац, Стеван - ПРОЗА
и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали), и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места. Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао. Давно га је изгубио.
Све ово је Максим тако детаљно описао као да је ово јадно говече сад први пут с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
То је већ био јасан знак да је држава пала на најниже гране. — Е, мој дорате, док је спало на то да ти кола извлачиш из блата, не ваља нам работа — уздисао је дјед Раде, опраштајући се од коња сузних очију као
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све он па он! Па, вала, треба мало и други да заседне. А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Месец опрезно иза облачка израња, И види: племе Рогогу Од лудог ноћног играња Спало с ногу. Таласи ветра, који месецима теку Од Средоземља, преко пешчаног тла, Заустављају се у шуми — не смеју да
У Африци, хеј, у Африци, после поноћи Све има вреле и врло уморне очи. У Африци Племе Рогогу Од силног весеља Спало с ногу. Пред зору, у савани, шта се може видети Испод зеленог месеца, што као лист гори?
Пред зору, у савани, у сеоцету Златном Рогу, Испод зелених крошњи, ко испод широких крила, Племе Рогогу од игре спало с ногу, И спава, као крдо уморних крокодила.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Пусти! — одговори први. Њих двоје замукоше, па чекају. —Зашто зараније нисте нашли спало? — упита опет први. —Ето, нисмо! А погинућемо! —Приђите, приђите! — умекша се напослетку и одмакне се да униђу.
Мала соба при земљи служила је свима: у њој се кухало, јело, спало и прало прљаво рубље. Лампа се дими и тек жмири, унутра је спарно и задушљиво; ненавикнут тешко би могао да издржи.