Употреба речи спарину у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.

Ћипико, Иво - Пауци

да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару...

Баци се у море и доплива крају. Жупник бијаше већ отишао. Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину. Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности