Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Чуј нас, свети оче, који одјекујеш од звона и клепала који траже спаса! Кад ћеш нас чути, ако нас не чујеш данас, кад немамо ни језика, ни гласа?
ДЕСЕТ ОБРАЋАЊА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ Мајко Слова и Спаса, Тројеручице, нека наше чамце у благе луке из густих олуја с пучине доведу птице, излетеле из Твоје треће руке!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Смрт ће наступити, ускоро. Могу отићи. Чему да то гледају? Спаса нема. Павле је и нехотице био клекао и подигао њушку животиње, са које је цурила нека слуз, зелена.
А што се тиче Ђурђа, каже му да је он, Павле, тој жени, рекао, још сто пута, да јој нема спаса у сузама. Да ће она – крај свега – бити од Трифуна узета, у арест одведена, у Дрниш отерана, и прочаја.
Теодосије - ЖИТИЈА
“ После овога подиже се свети и оде на од Бога му наречени престо првосветитељства, ка цркви Христа Спаса и Бога нашега у Жичи.
Пошто је тада био празник Христа Спаса и Бога нашега, свети сврши у цркви свеноћно појање са свима молитвама, служећи и божаствену литургију са свима
над таквима, и обновивши га свег вепом православља, удостоји га да прими пресвето тело и часну крв Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.
Заштити је покривачем силе своје од свих видљивих и невидљивих замки ђавољих, да се и ја, раб твој, због спаса њеног обрадујем и узвеселим“.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пао ми је у очи Санзовинијев венац, који је талијанског порекла. Мијачки су мајстори радили и дрворез у цркви Св. Спаса у Скопљу. И по другим црквама западне Македоније има њихових дрворезачких радова од веће или мање вредности.
Црњански, Милош - Сеобе 1
да се дохвати излаза, на другом крају вароши, код утврђења, на брегу, бежећи према шумама, где се надаше да ће наћи спаса, и не сањајући да их тамо чека Тренк, са својим хрватским пандурима и славонским „разбојницима“.
седећи са њом задивљен, чим би се опорављала, светлог чела, болно насмешених уста, и одмах, опет лепих, белих чланака. Спаса јој мора да има негде, као и њему, мишљаше, а да то дивно безбрижно време, што је хтео да проживи са својом снахом,
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
моћне Византије, или било кога краја, потражи уточиште на двору цара, да роб такав у сва доба под његовим кровом нађе спаса; и највећи од царске господе да благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за
Сремац, Стеван - ПРОЗА
то јест деловођа, у овдашњој Женској подружини и има тридесет динара месечно, зато и њен потпис вреди, известио ме Спаса књиговођа. Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
напрслом огледалу; тишина Мрешка се као скоруп од твог гласа Из друге собе, где је помрчина У којој трептиш ко паслика спаса — Лептире сиве шаљеш, да ми круже Около лампе у крхкој орбити, По слојевима невидљиве руже, А кад пред зору уснем,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А онај микрофон им дође више као јабука у устима! Али, ма шта ја писала, Чарли, више нам нема спаса! Та неписмена булумента преко ноћи постаде елита! У чему је штос? Најпре нису они криви, њих траже! А зашто?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Љушни се, трско, сламком најави Арарат спаса, атом живота, бродећа љуско.) Ниси ли појас новога Ноја, пламена дуго заветних боја?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Никад код млина видели нису празника тако светла, у славу спаса од страшног суда испекȏ Триша петла. Мачак и Жућа уз деду сели, печеног петла заједно јели . . .
Дође нам, богме, гарави петак, ово је страшног суда почетак!“ Стушти се Жућа, здимио мачак тражећи спаса рођеној кожи, за њима деда, метак по метак, из пушке старе жестоко ложи. Фијучу зрна гласом северца.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Блажени који по мору плове, и не остају да чезне. Мисли се моје ничег не клоне. Без суморне наде и спаса пусте радосно у видик тону у зрак што их таласа. У бол и грех и крвопролића.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Чу се Пљес! и Пљус! и Пљас! Хиљада ће Тисући: „Морамо се извући! А Тисућа Хиљади: „Ти се сама извади, Спаса ћу се домоћи И без твоје помоћи!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса. Крв ће лећи, све ће побити, а она ће морати бити његова... Али је брзо освести и скамени шум испред њене собе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
осећања, У дане сумње, непогоде, страха, Лелујају се светиљке сећања: Фар надâ мутно сја да нам навести Обале спаса и одморна даха.
При налету дивљем нечастивих сила, Кад вера трне пред ликом расула, Ти си увек била моја добра вила Поноса и спаса, и светиља кула.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
„Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.
А ми, следећи излагање, приклонићемо се речи. Него, ти Боже и Господе свега, и, о преопевана Мати Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, нека буде ово делатно и стварно нама као и онима после нас до краја овога света, часним молитвама
превелика правоверна тајна, названа, како рекосмо, божаствена и пречасна литургија пречаснога тела и крви Господа Бога Спаса нашег Исуса Христа.
или ко од братије у њему, покренут демонским искушењем, да је крив не само божаственом телу и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богоматери Госпођи нашој Доброчинитељки, него и под анатемом да буде, као што рече божаствени
и неисказане доброте, нека усаврши све вас и утврди у светој својој вољи, због јединца Сина свога Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа и Пресветог и животворног Духа, коме припада свака слава, част и клањање и велелепност, сада и увек
братија — спутавамо га силом Оца и Сина и Светога Духа и проклињемо да не припадне телу Светоме и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богомајци Владичици нашој Доброчинитељки, и под анатемом да буде, као што рече божаствени
Овде, дакле, да нема области нико, ни епископ, ни други ко. Ову заповест дајем вам од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и од Пресвете Владичице наше Госпође Богородице Доброчинитељке, да не буде овде игуман постављен
(Ис. 1, 19-20) А вама, синови моји љубљени мир вам буди од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Дух Божији да почива на вама, крепећи и покривајући вас од свих видљивих и невидљивих
свог не окуси хлеба ни воде, само се сваког дана причешћиваше светим и пречасним тајнама, телом и крвљу Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа.
А ти, Боже и Господе свега, и, о, препрослављена Мати Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, да буде ово што је написано и чињено, да ми и они после нас до краја овога века часним молитвама
ПРЕЧИСТЕ И СВЕТОГА СИМЕОНА СТУДЕНИЦЕ, КИР СПИРИДОНУ, ИЗ СВЕТОГА ГРАДА ЈЕРУСАЛИМА Благодат вам и мир од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа!
Ако сам и грешан, Спаса мојег молим да будеш сачуван душом и телом и све божаствено стадо. Ако хоћете сазнати о мени грешном, то с милошћу
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ако за реч већ нема спаса О дај ми бар успаванку без гласа. ПЕСМА И СМРТ Ова песма нема оштрих зуба, Све је у њој голо ћутање и мир И спори
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Лежао је на мокрој земљи окован унакрст ланцима: буљи у црну мемлу, а спаса ниоткуд. Тле се љулало од таласа подземног Дунава који је протицао, надохват укочене Јевремове руке, љулало се и од
да гледа баш у њега (и тој се вештини научио од пацоликог банкара), и каже да дечака ваља брзо однети, можда му има спаса; низами ће с њима, у српску полицију и пред српски суд, а српски житељи ваља да сачувају своје достојанство.
То су биле разлике, велике. Спаса ниоткуда: већина устаничких вођа већ се спремала за бекство; узалуд је Петар Молер, својом крвљу, писао позиве за
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ето и малочас задремао сам усред писања, па исто, те као што видиш нема ми спаса, нема, нема, нема ми спаса. Збогом! Послушај ме: ожени се и буди и живи и умри бољи од мене. Збогом! Збогом! Збогом!
Ето и малочас задремао сам усред писања, па исто, те као што видиш нема ми спаса, нема, нема, нема ми спаса. Збогом! Послушај ме: ожени се и буди и живи и умри бољи од мене. Збогом! Збогом! Збогом!
земљом по лицу умрљан, више је седео него лежао један рањен, крупан и риђ бугарски војник, који је тешко дисао и коме спаса није било.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
тама, Као јутро са зрацима својим — Падало је испред твога стаса, Испред мене, покривало двоје, И ширило видик нашег спаса, Да се двоје тек у њему споје.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
тај свети додир пренет је на дах, који је готово невештаствен, а према језичкој етимологији сродан је духу: „Мало спаса навираше уз гутљај млака даха“; „То подесих случајно дах свој, са дахом којим дише свод“; „Са сваким дахом блаженство
код Настасијевића, може наћи толико драматичан а тако сублиман свети брак, који се одмах и именује: Сузама светим, и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али — пусто немање!... Баш тих дана бејаше дошао у Брод богати призренски трговац Спаса Чемерикић са пуним бисагама злата и сребра да по Гори откупи овогодишњу вуну за извоз.
Кад кроз њега Проговори класична крв, а лице поцрвени као турчинак... У Друштву беше и Спаса Чемерикић. Спремио се да са Димишем Мишетевићем види Лондон. Био је у Цариграду, Александрији, Трсту и Бечу.
Он нареди да му се овај примакне, па се маши за јатаган и о тле му опроба виткост. Али га Спаса достојанствено погледа и поздрави руком. Харамбаша га пресече очима и поче потмуло турски: — Шта си хтео, бре?
— настави у неко доба чисто — горански. Не. — Не се плаши, казуј истину! — Потесно ли ће ме нађеш — испрси се Спаса очајнички: — те да те лажем? — А си познавал некад потура Суљ-капетана? — Јесам. — Беше ли тој неки пут на нечаре?
— Јесам. — Беше ли тој неки пут на нечаре? — Не знам, ага... — Не, не — збори право. Ако си ти Спаса Чемерикић од Призрен?... Тешко беше један пут и Суљ-капетан во Гора. Резил ће се направеше.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века до века. То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме
“ Сви су најпре себе спасли Па су светла лица. Јербо свету нема спаса Од — самоубица. ВИИИ Зашто моје гусле гуде У узаном кругу?
тугу нему, Па полако — не знам како — Он се нађе у Витлему, Где се мајка бежећ’ скрива, Мајка што ће родит’ спаса... Та то нису сјајни двори, Ту је слама до појаса. Ту пастири... зар пастири?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
вас у зид невидљиви и сви сте били спремни да умрете једни у другима и било је тако здраво чудна реко спаса тражили вас залуд у мрачноме сплету онесвешћених чула на граници вас и изненађења нису вас нашли збогом граде где се
и нас рефрен: Уста су била испуњена песком и сви су ћутали збогом граде где се прекида моје сећање здраво чудна реко спаса ВИ Звездо црвена рано облака марамицо крви у ноћи закључаној црним кључевима где су мртваци сахрањени једни другима
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Већ лепо иди, У мојој кући нећ ћеш конака. А када сутра данак осване, Ти путуј даље!... Спаса остаје!... СТАНА: А с каквим правом, проклет човече, Отимаш мајци ћерку једину?
СТАНА: А с каквим правом, проклет човече, Отимаш мајци ћерку једину? ГЛАВАШ: Бошко ти јесте син, Ал’ Спаса кије кћи! СТАНА: Није ми кћи? Ти кажеш то, горска прокудо, Лажљиве мајке подло копиле!
То беше... СТАНА: Та доста, доста! Проклет вечито! ГЛАВАШ: То беше Спаса!... СТАНА: Бог те убио! СПАСЕНИЈА: Ах! ГЛАВАШ: Па сад је водиш, Да са дивотом створа њезина Поткупиш паши очи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Падали су на гомилу као снопље. Други, у безумном страху, бацали су се на жице, где су остајали висећи. Као да траже спаса, улетали су у просеке жичане и ту, сатерани као у замку, гинули су, падали један поврх другога.
Однекуда ринуше и гранате међу нас. Ми се повијамо лево и десно. Али спаса нема. Бију са свих страна. Још нам је једини спас да се дочепамо онога камењара. Неко викну „Ура“ — и маса потрча.
— Е, то си добро казао. Али тамо очекујеш смрт, осећаш је, и најстрашнији су они часови ужаса кад си свестан да ти спаса нема, и смрт ти се приближује.
— То значи, на један топ долази простор од три и по метра... Ха!... Па људи да су мушице, нема им спаса. Пели смо се већ серпентинама. Батерија се ваљала опрезно, да се не би по шуму одала...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
његова жена Марица, њихова кћи Вића Жика срески писари Милисав Таса, практикант Ђока Алекса Жуњић, срески шпијун Газда Спаса Газда Миладин Јоса, пандур Збива се у доба наших оцева, у једној пограничној паланци.
Поверљиво је и, после, тај записник иде министру. МИЛИСАВ: Ја ћу, разуме се! XВ ПРЕЂАШЊИ, МИЛАДИН, затим СПАСА МИЛАДИН (улази, прилази господин-Жики и (почиње своје казивање): Па тај Јосиф из Трбушнице, увраћа тако чешће као
ВИЋА: Бога ти, господин-Жико, да ми уступиш твоје место. ЖИКА: Хоћу! (Диже се.) Ево, седи! СПАСА (улази). ЖИКА: А, ето га, то је тај грађанин из 'апсе. СПАСА: Низашта, бога ми, господин-Жико, низашта.
ЖИКА: Хоћу! (Диже се.) Ево, седи! СПАСА (улази). ЖИКА: А, ето га, то је тај грађанин из 'апсе. СПАСА: Низашта, бога ми, господин-Жико, низашта.
ЖИКА: Знам, де, верујем ја теби; а оно што си протурао лажне динаре, то је онако, више шале ради. СПАСА: У брзини, господин-Жико, знаш како је, у брзини! ЖИКА: Па јес', што кажеш, у брзини.
ЖИКА: Па јес', што кажеш, у брзини. У брзини га примиш, у брзини га и даш! СПАСА: Јес'! ЖИКА: Знам, де! Него, не ваља му само што смо ти у фиоци нашли сто и неколико лажних динара.
СПАСА: Јес'! ЖИКА: Знам, де! Него, не ваља му само што смо ти у фиоци нашли сто и неколико лажних динара. СПАСА: Па набрало се. Од дана на дан па се набрало. Дође муштерија, тражи оку вина...
Дође муштерија, тражи оку вина... ЖИКА: А ти њему оку рђавог вина, а он теби рђав динар. СПАСА: Јес', господин-Жико, тако је како ти кажеш. ЖИКА: Ништа, ништа, за овај пут ће да те прође.
'Ајде, нека ти прође засад, само да промениш вино; ооно вино ти не ваља. СПАСА: Променићу, господин-Жико. Изволт'те прекосутра, друго вино ћу отворити. ЖИКА: Е сад, хајде тамо код господин-Виће.
ВИЋА (који је дотле разгледао акта): Је л' ви знате зашто сте овде? МИЛАДИН, СПАСА (у један глас): Не знамо, господин-Вићо!
(Звони. Јоси, који се појави.) Донеси из практикантске собе две столице. (Јоса оде у практикантску собу.) СПАСА: Ако, да постојимо, господин-Вићо! ВИЋА: Не бива, није то за мало. Има ту сат и више посла.
Једну реч ако ланете, испребијаћу вас као мачке, у име државе. МИЛАДИН, СПАСА (једногласно): Јок! Како! Молим те! ВИЋА: Упамтите само шта вам кажем!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
МОЛИТВА И молимо те, и молимо, пропашћу спаси, кад није другог спаса, казном награди за грех! И молимо те, и молимо, голу нам остави душу, да имаднемо чим дати од себе гласа!
Господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса. ПРЕПЕВИ ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА ПЕСМА ПАСТИРА ДАВИДА Чобанин мој вечни Бог.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, онда томе више нема спаса« (СЕЗ, 70, 1958, 395). У истом крају, док је мртвац још код куће, на ивици сандука сече се ј.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Није лепа, али некако сва чиста. Ристана се звала. Газда Спаса кожар, велика лажиторба у разговору, али тачан кад што обећа, и милостив сиротама, повео је Ристану на вашар зато што
Стаде мајстор Коста мислити баш оно што газда Спаса није мислио. Позва Ристану у башту. Велика Госпојина је сладак празник у слаткој природи предјесењој.
Ристана, то је наш свет, мученик. Газда Спаса, плав и дебео као бундева, учини се мајстор Кости мрки Турчин, и крив за нешто.
Ристана, наравно, без икакве либљивости, пристаде одмах на све. Газда Спаса је брже-боље испричао неколико лажи о својим предвиђањима, и обећао девојци скромну спрему, коју је, о свадби, лично и
око клавира се понагињале, полегутило се старо и младо у меланхолији и љубави некој која би свет спасла, кад би свету спаса било.
Ја лечим децу, а упознајем родитеље. Излечим дете, а видим да родитељима у понечему нема спаса. А учитељ је имао огромно искуство радећи и живећи једнако са децом, с правом, малом, детињском децом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У тој ватреној клопци, јурила је нејач на све стране тражећи спаса... Као да је заборављен од Бога, а напуштен од пријатеља, препуштен својој судбини, стењао је народ под силним замахом.
Први пут војници су застали неодлучни. Видели су они да отаџбини нема спаса. Требало је оставити куће, породице. У неизмерном очајању које је обузимало земљу, зашто и они не би подносили опште
Сада треба да оставе жене и децу, старе родитеље. А и сами виде да за овај моменат отаџбини нема спаса. Треба имати моралне снаге, па не подлећи искушењима...
Пешадијски официри натоварени су као и њихови војници. Њихова паћеничка лица се не разликују... идемо, идемо, тражећи спаса, као неки очајници. Пред нама покрај пута сакупили се неки официри и брижно посматрају.
— Доцкан... Ето, задржао сам свога пуковског лекара, и он каже: нема јој спаса. Два војника у исцепаним шињелима плакали су. Потпуковник Петар приђе детету и помилова га.
Сигурно. Маса војника иде прозебла, са запаљењем плућа од прелаза реке Маће, а уз то су и гладни. Спаса им нема. Па зашто им још за живота не бих смео одати посмртну почаст... А мртви су ослобођени мука.
Притрчао сам да га склоним. Уста људи била су отворена, очи исколачене. Несвесно се припијају уз мене, као да траже спаса, или неко наређење. Неки се коњи заплели у запрежнице и копрцају се, ударајући ногама око себе. — Размрсите их!
Али осећам душевну потиштеност. Овога дана смо још даље од наше земље. Ако и на овом положају доживимо пораз... Спаса нам нема. Требало је са остацима разбијене војске запушити што пре пролом.
ситне Анамите и онај њихов презрив поглед, а ватруштина лагано обухвата моје тело, те ми се чини као да пропадам без спаса и наде... Не буним се. Подајем се вољно томе осећању... Баш и да се изврне ауто и ми сви пропаднемо...
Чујем где неко рече: „Нема му спаса!“ Био сам узнемирен. Изгледало ми да топлота зрачи из мога тела. Молио сам болничара да ми промени облог.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
То тада почех да дишем правилно и дубоко: Мало спаса навираше уз гутљај млака даха, И већ је утицало у мене оно што беше само високо, Као океана део, продором првим
Сузама светим, и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На теби је да зарониш, да их нађеш, да распознаш. Одабереш ли травку живота, нема ти спаса: вечито ћеш земљом лутати — склизну змија иза стене и нестаде, а Лепотица пође у сусрет својој судбини.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И нигде ниодашта се не препадати ни се што љуто опренепастити да би одашта. Вере ради сваки се човек спаса, когод право с чиста му срдца у Христа верује.
(И јесмо на учитељство људско од самога спаса Христа наређени.) Купац ето и заради телеснога мала придобитка свуда ходи и броди и нигде не згрева свога срдца по
Гаврил Господа спаса ћеш ти родити, једнога од живоначелне тројице, те свему ћеш свету неизговорну радост добавити коју но никад ни