Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И умри, да спасеш веровање чисто, Да си кадгод стао пред истином голом: И да у животу ниси једно исто Једном звао срећом, а други пут
Теодосије - ЖИТИЈА
своју омрзнух, сећајући се старих светих, који су у болу срца за своје саплеменике Богу говорили: „Ако цпацавајући спасеш народ овај, ако ли не, онда и мене испиши из књига које написа!“.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
на тако срећну мисао, као да се и Бог смилова на нас, те нам посла тебе, мудри и врли странче, да нас поведеш и спасеш беде. Ми те у име свих становника молимо да нам будеш вођ, па куд год ти, ми за тобом.
Ми ћемо те слушати и покоравати се свакој наредби твојој. Хоћеш ли, мудри странче, пристати да спасеш толике душе од пропасти, хоћеш ли нам бити вођа? Мудри странац за све време тог дирљивог говора не подиже ни главу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Јадан ли јој је живот. Сатреће је Ђорђе. А сутра је празник. — Шапћи, чујем ја добро. — Ти можеш да је спасеш. — Ја? — језа стресе старца. — Ја? Како? — подиже се на лактове. Не види је.
Понудио је да седне и она седе, а сабља месеца пресече јој лице. Говорила је са сенком: „Хоћу да те молим да ме спасеш несреће.“ „Све ћу да учиним. Ти си жена коју су река и ливада родиле. Хоћу да убијем за тебе. Ја могу све!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РИСТА: А она два!... ЧЕДА: Е па, боже мој, два метка ваљда можеш прогутати за љубав тога да спасеш част Никарагуе. РИСТА: Ама, што ја да гутам меткове због части Никарагуе?
Јер, видиш, овако, без тога, могу они њему рећи: „Брате Симо, ти си цео кабинет обрукао, па да спасеш углед кабинету, дај ти, брате Симо, оставку!” ЧЕДА (још усхићенији): Ала би то дивно било! ВАСА: Које? ЧЕДА: Па то!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сав народ клечи у стравичној пошти. Царе, чујеш ли сва црквена звона? На свету војну позивљу те она, Да спасеш свете иконе и мошти. Цар, опустивши мач, гледа где гази Нараштај нови стазама долина... Но гле!