Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Чини нам зијан — па се опет осмехну и погледа испод ока у Спасоја. — Богме, то није рога него читава руда! — рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети.
Газда Рака погледа тамо и амо по гостима, па се тек извуче; нико га ваљда и не опази осим Ђуре и Спасоја. Они бајаги попише још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише се с механџијом око плаћања, па одоше.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је постао угледан гражданин. Павле му је, ту, испод дудова, открио зашто је дошао. Они онда позваше чича Спасоја, рођака, оног што је долазио, пешице, Исаковичима и бројао им, на кући, врата.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Загрли све колико може и кличе.) „Илирија”! „Илирија”! Завеса ТРЕЋИ ЧИН Радна соба код Спасоја. И СПАСОЈЕ, СОФИЈА СПАСОЈЕ (стоји крај стола и отвара пошту). СОФИЈА (доноси једно писмо).
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А кад га упиташе шта га је изазвало да убије Спасоја, он се прену, очи му засијаше, па гласно одговори: — Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
!“ „Кога познајеш од њих?“ упита лагано Марко Спасоја. Овај одговори: „Сва три она на коњима позна бих са вр’ планине.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Испричај све проту, — нука млађи брат Спасоја, кад је Митар одмакао. — Нема ту зла.. . бранио сам се...— и, угледавши неимара, вели живље: испричамо, видећеш, биће
Судац их посматра, замислио се и — пише. Наједном полиже главу и упита Спасоја: —Можда га нијеси на мртву убио? —Јесам! — одговори он. — Виђу га мртва!
Затим, наоко једнако једак, рече као у вјетар, не гледајући никога у лице: —Дошао је одговор од Спасоја; пише за њу, — погледа испод ока на слушкињу.
Сви су тога часа мислили на њихова негдашњега слугу Спасоја, који се бијаше отраг неколико година иселио у Америку. Наједном му паде на памет да се жени, па бијаше писао
И већ се сложила с мишљу да ће се далеко иселити, преко свијета, и није јој жао, јер тамо ће наћи Спасоја који јој се све више у мождане усељује.
После тога дана, од жеље је гледала Спасоја, као да јој он у себи носи спомен на крше испод Ловћена. На његову жељу показа му и слова — она их је научила од
Тих дана господару Вељку стиже од Спасоја упутница на пет златних лира; пише му да му их на његово име дарује Цвијети, а она, како их прими, нека крене на пут.
Путем узбуђење помало се стишава, али, кад је крочила преко прага, оно се нагло повратило, а када спази Спасоја иза банка испод свијеће, са скленицом у руци, чисто задрхта и, погледавши га боље, у тили час обузме је стрепња, као
скленицом у руци, чисто задрхта и, погледавши га боље, у тили час обузме је стрепња, као да не гледа онога познатога Спасоја, већ неко туђе лице. — Лазо, ти се брзо повратио! — пожури к њима Спасоје и испод ока, збуњен, погледа на дјевојку.
— и пође са скленицом тамо куд га зовнуше. Њих двоје сједе, свако забављено својим утисцима. Девојка гледа у Спасоја, настоји да себи претстави његову првашњу прилику, кад је код њена господара служио, али никако не може да га уобличи,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
'Ајд', кажи ми, како ћеш га наћи? ВИЋА: Па ја мислим, овај, на основу ове депеше да ухапсим газда-Спасоја Ђурића. ЈЕРОТИЈЕ: Да ухапсиш газда-Спасоја?! Уха, куд ти заошија, господине Вићо.
ВИЋА: Па ја мислим, овај, на основу ове депеше да ухапсим газда-Спасоја Ђурића. ЈЕРОТИЈЕ: Да ухапсиш газда-Спасоја?! Уха, куд ти заошија, господине Вићо. Честит човек и миран, најбогатији трговац... ВИЋА: Па баш зато!
А како ћеш га заштитити друкче да ако закинеш погдешто од газда-Спасоја. Али, господине Вићо, ако су наше признанице сумњиве, нису антидинастичке.