Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ни погледао у оца, није се ни машио за шешир, него онако хладно, свирепо рече, пишући нешто по хартији: „Ви буђете спат’ мирно!... Ферштандн?..
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Он: „Правда, ето ја буду ваше прошеније доложити государју императору; а вам желају спокојно спат, и прашчајте”. — Оде, и ми одемо.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
107. „Ал' сада те нема више! Де ли си ми, де ли сада? Де си, злато?“ он уздише, Не да му се спат никако. Тако дуго време стаде — Но шта ли је ово саде? 108.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И тако сам с њим ратовô Читав један сат, Док и свећа не догори, И ја легох спат’. Пропаде ми лепа мисô; Томе нисам крив. Ал’ не жалим — бар је лептир Остô данас жив.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
језик, весма складну, Слатку мекост буквам Славов дат, Дунава пих воду бистру, хладну, Ал’ не могох јадан отњуд спат: Јер не видих возљубљене лице, Подражности несравними Шар, И не слушах моје љубимице Мамин смерног разговора чар.
Ћипико, Иво - Пауци
Зар си сам дошао? —Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се. Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат', — рече им и оде у своју собицу. Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван... Уђоше у чисту, обијељену собицу.