Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
једноставне, без поезије, по угледу на народне песме, и тако је испеван и Лијек јарости турске, и доцније издани спевови Кула Ђуришића и Чардак Алексића (Беч, 1850).
Тако су постали његови спевови: Хајдук Вељко, Васа Чарапић, Јанко Катић и Станоје Главаш (1860), Бирчанин Илија, оборкнез изпод Међедника (1862),
То су историјски спевови подједнако без поезије и без историје. ДРАМАТИЧАР. — Са нимало више среће огледао се и на драми.
циклуси песама: Из удовског живота (1890), Из престоничког живота (1890), Амазонке (1890), Погашене звезде (1896), спевови Добровољац (1888) и Ашиков гроб (1889), затим неколико приповедака (У уставној земљи, 1887; Ковни случај, 1890;
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Из црногорске историје настали су Његошеви драмски спевови Горски вијенац (1847) и Лажни цар Шћепан Мали (1851), од којих је први његово најбоље дело.