Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
у трговини, или два огорчена противника у ствари неке афере тамо далеко у Атени — како је реч изговарао учени Грк Спида — или двојица неједнако васпитаних, од којих је једноме онај други до хистерије несимпатичан зато што га је једном
И најзад, најзанимљивији међу њима, необично богати и изузетно културни Георгије Спида. Грк до сржи костију — просто је Атена била из њега — а истовремено Европљанин.
Зар нису некада гробља била уз цркве... Дакле, у прекрасну с в о ј у цркву... Спида, чаршиски Грк, додуше, али Грк можда бољи него ми сви, знао тај Спида на какве се све начине може извештачено живети!
Дакле, у прекрасну с в о ј у цркву... Спида, чаршиски Грк, додуше, али Грк можда бољи него ми сви, знао тај Спида на какве се све начине може извештачено живети! Превари ти он консисторију, и све овдашње попове, и све нас!
„Молим, смем ли сазидати капелу над својом гробницом, то ваљда смем?” — „Молим, молим изволте, изволте господин Спида, сазидајте капелу што лепшу... и олтарчић да има — хе-хе! српски попови да служе, и пару узимају!
” — А Спида мој, Спида ти гробницу као да је египатски краљ, мраморну, надземну, а над њом, хе-хе, не капелу, него цркву, краљевску
” — А Спида мој, Спида ти гробницу као да је египатски краљ, мраморну, надземну, а над њом, хе-хе, не капелу, него цркву, краљевску цркву,
Док су дед и унук тако разговарали, пролазио је Римском улицом, и баш испред њихове куће, главом Георгије Спида, најбогатији, наотменији, најученији Грк надалеко.
” А Јелена у плач: „Јао, јао. Стефане, убисмо човека...” Па се Спида мудро одмакао од Јелене, и свраћао даље само старом Христодулу, суседу Харисијадесових, и тамо лепим грчким језиком
— Срчем мало вина на дугачку трску! — шали се Спида пола шалом пола истином. — Здрава ствар! — намигује стари. Тога дана, Спида је само пролазио Римском, ишао у
— шали се Спида пола шалом пола истином. — Здрава ствар! — намигује стари. Тога дана, Спида је само пролазио Римском, ишао у виноград начелнику града, у то време Србину, који је скупљао грађу за монографију о
ишао у виноград начелнику града, у то време Србину, који је скупљао грађу за монографију о грчком насељу у градићу. Спида је био човек педесетих година, и некако афричкога изгледа: црне масти, густе лако коврчаве и уз лобању приљубљене косе