Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија.
Чим се умио и очеткао, запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа. Шваба га обавести и зовне једно дете са улице да одведе господина и да му покаже.
Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку. Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сок
— Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин Спирина кућа, то је једно исто. Немојте после да се тужите да вам је било дуго време. — А благодарим.
За њу је мало њих знало; њих двоје младих, једна стара тетка, и Онај што све радње људске зна. Башта поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка Мáкре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка
К’о да смо последњи у селу! — Та ’оћеш ли већ једанпут казати: шта је то било? — Та... она тамо... она поп-Спирина, гром их спалио! Немој ме ни питати. Не волем ни да се сетим тога, а камол’ да ти још приповедам.
Дође и дан свадбе и венчања. Освануо је лепи Ђурђевдан. Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а све село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама, јер је празник.