Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?! Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови! — Даће бог, па ће ваљда добро
Па кад вас нема код нас, ето нас код вас; па сад било вам право не било! — Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!
— вели поп Спира. — Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље! Гром је спалио и с лењом девојчуром, опет их оставила ту!
— Ко би то и помислио!... Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти, Спиро, позвао за сутра господина на ручак? Шта да се потуца којегде?
— Ама, Спиро, како то још говориш!? Ко те не познаје, мислио би само да је све то истина! — вели гђа Сида. — Е, није него није!
Ето ње сутра... — Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!... Спиро, ’ајд’ одма’ и ти кући! — Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде.
— запита поп Спира уморно. — Та ту твоју »слатку« госпоја-Персу! — Па шта: јесам ли вид’о? — Боже, Спиро, и ти си већ све то заборавио!! — А да! Е, па ниси требала онако на крај срца да будеш! — Ето, сад ја на крај срца!..
шору и селу да је једанаест сахата, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину, и викну преко собе поп-Спиру: — Спиро! О, Спиро, спаваш ли? — А? — Спаваш ли, реко’? — Спавам, мани ме...
О, Спиро, спаваш ли? — А? — Спаваш ли, реко’? — Спавам, мани ме... — А мора ли господин Пера узети баш поп-Ћирину Меланију,
— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те »преко« наспело! Зар ти није доста било јуче? — А, изветрило је то чим сам изиш’о на јарош! А, па онда...
— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?! — Па ваљда да останемо флегматични! Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију! — Па девојачка су врата сваком отворена... А он нека бира.
— Па ваљда се сад нећемо тући због њега?! — Па ваљда да останемо флегматични! Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију! — Па девојачка су врата сваком отворена... А он нека бира.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Исто тако Спиро Димитровић Которанин, један од најранијих српских преводилаца Шекспира, жали се, 1860, у једном отвореном писму
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
То може лако бити. Нећу да чујем. Сад нећу да чујем, а после избора можемо разговарати. Иди, Спиро, тамо у собу па им тако реци: после избора можемо разговарати!
Ствар можемо сматрати за пола свршену. Пијемо на твој рачун!” (Збуњен радошћу, усхићен.) Спиро... Спиро... СПИРА: Чујем... ЈЕВРЕМ: Пола свршено! СПИРА: Море, све је свршено.
Ствар можемо сматрати за пола свршену. Пијемо на твој рачун!” (Збуњен радошћу, усхићен.) Спиро... Спиро... СПИРА: Чујем... ЈЕВРЕМ: Пола свршено! СПИРА: Море, све је свршено.
па онда... ЈЕВРЕМ: И већ пију на мој рачун! СПИРА: Па дабоме!... Нека је са срећом, Јевреме! ЈЕВРЕМ: Дај боже, Спиро, брате! (Потресен грли га.) XXИИ ПАВКА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (долази из собе, за њом Марина и Спириница.
ЈЕВРЕМ (срећан и збуњен све више): Је л' баш он то рекао? ЖАНДАРМ: Па јес', рекао господин начелник. ЈЕВРЕМ: Спиро, пола! СПИРА: Све! ПАВКА: Иди ти, Младене, кум-Стеви и кажи му... ЈЕВРЕМ: Чекај, чекај, молим те.
СПИРИНИЦА: Е, овај ће ме просто у гроб отерати! ДАНИЦА: Ето, на пример, јесте ли гласали ви, теча-Спиро? СПИРИНИЦА: Није. СПИРА: Ал' остави ме, забога, да ја одговорим. Нисам још гласао.
Зар председник није објавио кроз прозор, као пре? СПИРА: Није! ЈЕВРЕМ: Како би било, Спиро брате, кад би тркнуо донде да видиш у чему је ствар? СПИРА: Па је л' сад идем отуд?
Доћи ће да ме поздраве, а ја треба да им одговорим! Је ли, Спиро? СПИРА: Па јест, такав је обичај... ЈЕВРЕМ: Дабоме да треба да одговорим...
Што ћутиш, брате? Што не говориш: иду ли, ко иде, је л' одавно иду, је л' овамо иду. А и ти, Спиро, што си се ког ђавола смрзнуо? Трчи, брате, по кући као да је твоја кућа. Зовите Павку, Даницу.
СПИРИНИЦА: Па дабоме, кад си ти одмах потрчао да гласаш. Кажем ти: Спиро, почекај да видимо. Аја, хоће човек да гласа. СПИРА: Ето ти сад! Па јеси ли ме ти терала на гласање?
) ЈЕВРЕМ: Ћут'! ћут'! Што се дереш, брате! Ко те је поставио да ми се ту дереш?... Павка... Данице... Спиро... сви... сви... 'одите ближе... ево иду!... (Чита.) Драга браћо! Поверење исказано ми... (Својима.
ЈЕВРЕМ (враћа се у своју собу, а Ивковић улази за њим): Ама је л' то истина, људи? Је л' то истина, Спиро? ИВКОВИЋ: Цела је истина, газда-Јевреме. ЈЕВРЕМ: Зар толике муке? СПИРИНИЦА: И бруке! ПАВКА: Па дућан.
Ћипико, Иво - Приповетке
У путу падне му на памет да пође ка Букалу. Нађе га гдје обједује, држи плитицу на коленима и залаже се. —Спиро сједи! — вели му. —Нека, грем од курата... —Бија си ради онега... Па ча говори? —Ча говори? Не би човик вирова.....
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Одакле си родом, Спиро? — пита професор математике Спиру Најдановића. Спира ћути, трепће и гледа у таван. — Одакле си родом, Спиро?
— пита професор математике Спиру Најдановића. Спира ћути, трепће и гледа у таван. — Одакле си родом, Спиро? — понавља професор. Спира ћути, трепће и гледа у таван. — Зар не знаш, по богу брате, одакле си родом?