Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Дакле, вечити боли, вечите муке! И молери их молују, и списатељи пишу, и људи чују — али се нико противу насиља не диже!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
то исто напомињали), но из тога највише узрока ово наводим да се види какве је наша литература среће, гди сирјеч списатељи све силе ума свога на приватна дјела обраћају, а к сочиненију дјела једног, које се воопште целог народа тиче, само
лако би (да не кажем „извјесно“) до нужде и леба жељкати дошао, О чем нас не само наши, него и код сами Енглеза списатељи, као Бутлер, који је, при свем класицитету свога дивног сочиненија Худибрас, управо од глади скапати морао, довољно
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али од њеколико година почеше и списатељи тријебити руске ријечи, те пишу све већма српски! Ево, видите, ја примам Новине, које су почеле преклани излазити у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, толико мучио да би наши ђекоји списатељи могли готово читав роман написати“... А једном, упоређујући с радом на народним песмама: ...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
отуда корабљем, о купечеству, пак најпосле и о но|воиздатим књигама: које су, какови су људи ови[х] књига списатељи и о чему пишу. Све то она каже просто, ласно и чисто.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Имао сам школских другова који су некако од своје шеснаесте па тамо до двадесет друге или треће били управ огорчени списатељи, редовно пјесници. Најкасније око двадесет и пете, то је код већине нагло престајало.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ПРЕДСЛОВИЈЕ Шта су ови наши списатељи наумили? (чује се глас у друштву, гди се карте деле, или чаше цеце, или се уз музику игра).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
мучни посао довршио, он одахну, задовољан, и рече гласно: „Архимедово дело „Ефодос“ које напомињу неки грчки и арапски списатељи, али од кога се, сем тог наслова његовог, није очувало ни словце, пронађено је и васпостављено.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но шта је то инвокација? (чујем моје читатеље питати, и примечавам да је врло паметно кад списатељи наши, мешајући латинске, немачке, француске и енглеске речи, доказују пред светом да су учени).
— Добро би било кад би списатељи, више учећи и читајући, себе за писање справљали, него л’ немарљиво на друге ослањали се; но кад се мора сила
— Но међутим, да би ваше зактевање задовољио, које је чесно и праведно, морам књиге преметати, јер тако се списатељи помажу. — Не бојте се, љубезни читатељи, сад ми баш паде један стари рукопис од времена Мусе Кесеџије.
Најбоље је дело оставити на неколико дана. Обично списатељи, под изговором мненија о своји дели добити, обичествују пре времена фалити се и сочиненија своја, док су јошт у
у другу састраг дува, то ми не знамо, само то можемо казати да прва лепо, а последња ружно звони, и зато називају списатељи једну добар, а другу рђав глас, по оригиналу Гоод и Евил Фаме.
Ми сиромаси списатељи како најмање што напишемо које би се друкчије само толковати могло, таки цензура то уничтожи и поруши.
« Љубезни читатељи, ако сте ме икада без узрока осудили, то баш овде невино страдам. — Познато је да списатељи, особито журналисте, како и најмање о себи говоре, таки са числом ми почињу, као: »Ми божију милостију зецови«, пак