Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Персо, он... поп Спира... окуражио се, па он декламује на словенски псалме пред екселенцијом; а ја, ја се сплео па ни на српском не знам ништа да бекнем; не би знао у том магновенију казати ни како ми је име!...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли” пет сребра проиграо.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ја се збуних, а ви, господару, с прозора викнусте ми: „Та шта си се, Милобруковићу, сплео, што им не мрвиш погачу? Не познајеш наше тице!?“ На то ја почех мрвити, а тице: кљуц, кљуц, кљуц!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
у село, открио сам на тавану пуне сандуке „Српског књижевног гласника“ и тако се узбудљиви свијет литературе неосјетно сплео с чудним богатим свијетом поткровља, који сам ја годинама откривао.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Живо, руко, шарај слово, сентандрејско крепи коло! У пређу се сплео сновач: Бреме, Виљан, лист с Липове, те Илочац. (Тече орач шуми рало.) Ко ме зове са линије Будмир - Мохач?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И шта је то те се писар тако сплео, збунио ?... Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно: — Ха,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
! — И тад ћемо једно бити. Ево венца тужна цвећа, Кој’ сам теби почô вити, А венац се шире сплео Све вас може загрлити! Не могу га у вис бацит’ — Па нек стоји иза свега Међ Србима као спомен Мог живота и вашега.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
божју искру људи желе: Пашћеш под јарам као и свет цео; Дуге су борбе тај закон завеле, А трнов венац сам је Господ сплео. — Верујем себи, не плашим се речи: Ја имам Бога, пред ким се не клечи. Верујем себи у часове таме.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Молите се и за свог вођу Никанора. Опрости му, Господе, јер није знао шта чини. Нечастиви га је сплео. Нечастиви је окаљао његову бесмртну душу, Господе.
дана, је ли тај дан уклет, шта ли) отпочињало је да се одвија клупко, да се пређа замршује, ђаво је повукао крајеве и сплео петље; седмога дана све се окренуло тумбе, судбина се уморила од једноличног понављања и досаде.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
њен краљевски вео Пун свитаљка јасних, чезнућа и сетâ, И запиње лако за гране дрветâ И мак црвен што се по стазама сплео. Како ли ме грли и целује мило! Кô на дажди класје, кô различак плави, Ја дршћем уз њеног срца топло било.
Трепнуше крилца и са Јелина длана Преко жбуњева брега, Доли, Где шапћу класови лана, Где река тече и где се сплео Бокор трстика голи —: С дугом на рубу крила отплови лептир бео... Из грања Јела се смеје И за њим гледа. Зора.
Гле, једној са груди Голотрб мали прегао се цео, Пружио руке за маком што руди. Сви грабе брже тамо гдје се сплео, Надомак стада и широке струге, Са маковима клас златан и здрео. Већ су на мети.
Стварам станце најдивније; А да моја драга има Једно срце у грудима, Ја бих њему, сретан цео, Један лепи сонет сплео. 15 Тај свет је глуп и слеп је сасвим, И сваког дана је гори, О теби, моје лепо дете, Рђаво суди и збори.