Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и пред њом да сам ту провео дјечачке године, имао прве другове и пријатељства, учио почетке виолине, доживио и спознао много шта од онога што нам остаје као праобразац за читав живот: најзад, ту се промитарио из безазленог дјетета у
(Тек сам касније спознао да се то што лежи у оном ипак зове нада, „слијепа нада“, човјекова моћ илузије, или напросто: човјек.
Тад сам спознао да и мртве ствари умиру. Од најранијих година осјећао сам достојанство онога што је старије од нас. Ствари којима не