Лалић, Иван В. - ПИСМО
Да ли је ова земља обећана Амфибијама и тумачима двојства? 3елена спужва помно исцртана Сребром канала, за љубав спокојства Оних што фарме од ветрова крију За завесом белокорих топола Што расту и на сликама, где слију Себе у намаз боје
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Почива земља, почивају људи, Осећам чисто како дише ноћ; Ал' моје срце, али моје груди Спокојства слатког не познају моћ. Па ипак, ја бих до зорице ране, Блудио тако по тишини тој, Слушајућ' како дотичу се гране, И
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ипак, ипак, у батерији је осећање спокојства много веће, јер смо бар поштеђени изненадних препада. Споља чујем бат нечијих ногу и неко пита за потпоручника.
На маршу људи оживе, ако ни због чега другог, оно због осећања спокојства и сазнања да је пред нама ипак живот. Поздрављамо се са друговима из осталих батерија.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
безмерју над Книнским пољем које га је плашило својом пустоши све док није назрео да је у истој пустоши неки облик спокојства што настаје из сједињених пустолина небеса и тла.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
не могасмо ништа да радимо, не потиче ни од кога другог, већ главом од Срба, од оних који Ти иначе никада мира и спокојства давали нису. — Гле! — зачуди се ипак Господ. — Шта ми кажеш? Дакле од Срба? А шта би они хтели? — Срби — настави св.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Већ на почетку, кад је тек у Печуј приспео, Вук Исакович замишља Русију као слику лакоће, спокојства и бескрајности; исто онако, дакле, као што и други јунаци Милоша Црњанског иконично замишљају срећу: „Русија му се
Краков, Станислав - КРИЛА
У суседној соби је неко свирао у виолину, а по парку су промицали рањеници. Осетио је радост због спокојства, јер је овде све било тако мирно и чисто, али му је само било чудно што га нико не пита где је рањен.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је потребан да
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
лежи вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све за благи одмор зна О, мени бруји глава; Спокојства, мира хоћу ја!... Мени се јако спава. 1883.
Почива земља, почивају људи, Осећам чисто како дише ноћ; Ал' моје срце, али моје груди, спокојства слатког не познају моћ. Па ипак, ја бих до зорице ране, Блудио тако по тишини тој.