Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ту су нам оне прве рупе и пукотине, гди су се наши дедови и прадедови с неисказаним спокојством и пространством вогњижђавали и водворјавали? Нашта му ово, помагај! Који ће му гуштери овде сад живити?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Над земљом је сутон; а свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један дође, носи твоје речи. Звала си ме себи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
често погибељна, у сваком случају неканонска, каткад понорна, јеретичка и инфернална, али и узнесена и унутрашњим спокојством озарена, која се пружа од праистока нашег сећања до прага будућности коју песници слуте.
Краков, Станислав - КРИЛА
Све виле, куће, бродови, шатори и бараке. Чак и мухамеданска гробља. Зраци рефлектора пресецају небо. Бде над сном и спокојством. В ПРЕД СМРЋУ Нешто севну тамо на гребену што се црни у ноћи. — Гррру... Као да задрхта земља.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
песама у којима су изражена блажа осећања: туга, потреба за људском топлином, љубављу и лепотом, чежња за миром и спокојством у крилу природе.
Ћипико, Иво - Пауци
Сунце бјеше поскочило. Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. — Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. Одоше.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Али је протекла младост, и сумња опака више Не потреса ми душу. Ја тражим склоништа сада, Где тиха, миртова шума спокојством и негом дише, И скромни Химен влада.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
рођеном јетром избљувао то у бесмртност, Био си пуста справа за премештање стварности: Да ли ћеш наићи притом на лик? спокојством да те угости, Да спречи онај крик опори ужаса Негде далеко у вечности (уједом мрачне отровне течности).