Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Легосмо. — Нека, — каже мама — ја ћу угасити свећу. Знала је да ја то волим. Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Има једну књигу пуну исписану. Лепе корице и пише на њима Поеѕіе што јој је купио за спомен на презент господин Шандор, јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.
тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила уписаће му име у читуљу српских мученика, и сачуваће му спомен и за потоњи свет. »Но, ако вам је одвећ жао, нежне душе српске, што се Шац... овај... Љубинку...
А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу. Персона, понашање, све! Све! — А тражи л’ много? — Ни речи није спомен’о!... Ни реч’це... — А дабоме; паметан младић, па к’о мисли: оно што је најскупоценије, — то је добио, а?
ботуше, у којима ће служити у цркви, шал од три сребра и лепу стиву лулу са дугим камишем од тринаест сребра, за спомен. Такву исту лулу купио је и поп-Олуји, домаћину. — Боже мој, што ти је човек; не зна шта носи дан, а шта ноћ!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па кад оцу, матери дају парастос, спомен, они уједно и њему. Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори. Нити живи, нити мре.
Теодосије - ЖИТИЈА
И када је дошло навечерје, отпојаше код гроба светога оца за спомен узакоњено од псалама. И пошто су се прихватили вечере и хтели да се одморе, свети узевши светог оца прота и увевши га
време јутарњег славословља, док су ово свршавали прот и сви који су били с њим у цркви, и док су појали установљено за спомен светога, молећи му од Бога олакшања и места покоја, наједном се црква благодаћу Светога Духа као неким благовоним
службу, опет светога дозва прот са свима игуманима и старцима и са свима придошлима, и благословише га да остави за спомен писмено житије преподобнога, и да се празнује са светима.
Духа, гледаше душу божаственог Саве плодну добродетељима, и видевши на њему дар пророштва — када их је позвао на спомен оца својега, јер је унапред знао за чуда изливања мира од његових светих моштију која ће Бог учинити, те је рекао
Са кадионицама и благоуханим мирисима ваздух испуњавајући, ове примаху, псалме и прикладне песме за спомен преподобнога оца појући, са сузама и радошћу клањајући се, са љубављу целиваху их, и хотећи очима и лицима осветити се
И свету и божаствену службу за његов покој одслуживши, и са великим слављем спомен његов празновавши, и све ниште, којих је много дошло, самодржац довољно љубављу насити, и милостиво обасу даровима, и
Када се приближио дан у који је спомен престављења преподобнога оца, љубазни син велики жупан и самодржац Стефан са свима благороднима дође на извршење
И пошто су се сви који су ту били сабрали, биле су свршене јутарње песме и славословља ка Богу празнично за спомен преподобнога.
свога оца, и овај, који је благоухао миром, помаза благоуханим ароматима, и отпоја оно што је прикладно почасти за спомен преподобнога, и рекавши молитву, дуго је благодарио Бога.
ове иконе златним крунама, камењем драгим и бисером, постави их у томе манастиру Филокали, које у част Бога и на спомен светога и до сада стоје на месту где беху и постављене.
И опет свету и божаствену службу о преносу светих његових моштију свршивши, и обдаривши ниште за његов спомен, и довољно угостивши све у Архиепископији, отпусти свакога својој кући.
украшене драгим камењем и бисером и остале црквене сасуде што и до сада стоји сачувано на част Божјој цркви и за спомен светога.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Слава је, пре свега, светковина у спомен предака: почиње верским обредом у коме се свештеник моли за душе предака. То је прекада.
Оне су остале ближе животу, готово су човечније. Увек у жалости за неким од својих, обучене су у црнину, како каже у спомен несрећне битке на Косову. Али ова ношња тачно одговара њиховој унутрашњој тузи, коју оне само на тај начин испољавају.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А рукавице ретко трипут да навлачи. Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици. Оставио је после себе леп спомен.
— Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала. То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара.
Црњански, Милош - Сеобе 1
да му каже што пријатно, он му спомену налог ђенералов да о трошку војничком даде израдити своју слику у Бечу, као спомен на војну, под Беренклауом.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Јесте ли задовољни, госпоја Зеленићке? ЛЕПРШИЋ: Не, него да се за спомен спале. ЗЕЛЕНИЋКА: Мој нећак јошт најбоље осећа жар родољубије.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Пун старинске »чувствителности« и »человјекољубија« он ће волети спомен својих родитеља, децу, народ, све људе чиста срца, па чак и животиње и цвеће.
узела размере једне велике националне прославе, и његов спомен прослављен као ничији досада. За своје сувременике и непосредне следбенике он је био велики човек.
имена храбрих мужева и србских јунака (које сваки Србљин са особитим чувствованијем чита и слуша), него се у њима чини спомен многих некада знаменитих мјеста, от којих нека и данас стоје, а нека љубопитљивом желатељу или се у развалинама
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Дивна труда, ох велике сласти! И спомен ће њиов слатко пасти, Како сада тако и свакада, Симо, брате, збогом остај сада!
Да нема ништа, они сами виде, Ма опет сваки унапредак иде, Јер ето оће њина крвца млада Да спомен даде свету за свакада, За правду како ваљаде умрети, Да ђаво клети Богу се не свети.
ти привати; Иако нам не поможе, Бар поможе јадовати, Бар учини што год може, Јер не беше друга лека, — То ти спомен од менека. 34. Већ издаја свуд преоте, Задркта се царство наше, Веће, веће, ох страоте! Паде и ти, Сентомаше!
труди Да и мало поразлади, Јер кадгоде лађан пирне, Све то већма пламен букне, У душу га већма дирне, Већма спомен кроз њу сукне. Тио ветрић, тио дује, Ал' му душом пољуљује.
Сунце тоне, а он гледа Низ пучину унапреда: Море, небо кâ од злата, И теже га спомен вата. Тамо, тамо с оне стране Ћаше диван дан да сване; Чисто злато све је било, Ал' је брзо потавнило.
неће тако страшна бити, Па и њега теби уграбити, Њега, њега, материну слику, И за мало једину ти дику, А једини спомен бољег века — Неће, неће, још ти има лека, Опет ће се он теби прибрати, Дивном снагом опет опасати, Посинути у вис
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
КАРАЏИЋА 80 О ШЕКСПИРОВОЈ ТРИСТАГОДИШЊИЦИ 83 СПОМЕН ЈОВАНУ АНДРЕЈЕВИЋУ 90 СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ 93 СПОМЕН НА РУВАРЦА 94 НА ПАРАСТОСУ ЈЕЛЕНЕ БОЗДИНЕ 103 ДОН КИХОТУ 105 ПРОЛОГ
КАРАЏИЋА 80 О ШЕКСПИРОВОЈ ТРИСТАГОДИШЊИЦИ 83 СПОМЕН ЈОВАНУ АНДРЕЈЕВИЋУ 90 СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ 93 СПОМЕН НА РУВАРЦА 94 НА ПАРАСТОСУ ЈЕЛЕНЕ БОЗДИНЕ 103 ДОН КИХОТУ 105 ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ 108 БАЛАДЕ 111 ЂУРЂЕВИ
Високи душе, незаборављен, поздравље наше прими у спомен, не реци да ти дође изненад! та над је све што народ има млад, у наду том и твоја нам је сен.
те је славит знао, — мислиш ли тако, онда нам је жао: до страшног суда још претрпи се а не верујеш ли, — посрби се! СПОМЕН ЈОВАНУ АНДРЕЈЕВИЋУ Не суди мени, пресуђена сени, не суди ми занесен покушај из оних светова благословени' у стари те
Ал' склопи крила, суза нам не носи, спомен је цветак што га суза роси! А Мирис што се по души проли, то су боли. Не гони боле, не гони, Јоле!
Одусто јадну тамницу уску: грудве нек падну на духову љуску. СПОМЕН НА РУВАРЦА Уочи нове године је било, наканô сам се дома подоцкан од вечере из друштва весела; са ближње цркве куцнуло
у срцу сломљен, збуњен у глави, спомен је њезин свети ми храм. Тад ми се она од онуд јави, к'о да се Бог ми појави сам: у души бола лед ми се крави, кроз њу
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А за то време — систем „Паметнији попушта“! И шта? Узмимо, на пример да једнога дана неко пожели да ми постави спомен-плочу на кућу у којој сам живела, стварала и деловала.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Дремај, тежино тамјана модрог: Ти си ми гримиз с Тајне рођења, спомен на софру модрила родног, чему се враћам из отуђења, носећи крпе свакојих прња.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Не може нико да украде? АЛЕКСА: А, то се не краде. Ја сам хотео купити један камен за спомен, ал ми рекоше да се скидати не може, нити је ко у стању тамо попети се. ЈЕЛИЦА: То је вирклих млого.
знам шта је то; више пута изгубимо шрајбпихл с новцима, па ме не шиље тражити; а сад за једну мараму; — мора да му је спомен од кога. МАРКО: Но, бога вам, драги, ко је тај господин? МИТА: А могу ли вам подробно описати?
А није ми толико ни за цену, као за то што је спомен Јеличин од покојне матере. Међутим, уверени будите да ћу ја такав исти начинити дати, ма пошто био, кад се таква
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
з Па и овај спомен, где замишљен стојим, Јесте неми сведок о витешкој сили... Међу царства твога гробницама твојим Ми смо бележили.
Осташе му мрачне горе, Где се Рудник небу пење И под небом орли боре, И остаде суро стење: И ту спомен славе старе Диже цркве и олтаре.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Знам, како да не знам. ГИНА: Па велим, за толику жалост право је да узмем какву ситницу за спомен. САРКА: Па кад си хтела ситницу, што не узеде сланик, кад те је он и иначе ражалостио, него читав сервис?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Црњански ЛИРИКА ИТАКЕ Садржај ПРОЛОГ 8 ХИМНА 10 ГРОТЕСКА 11 НАША ЕЛЕГИЈА 13 ЈАДРАНУ 15 СРП НА НЕБУ 16 СПОМЕН ПРИНЦИПУ 18 ДИТИРАМБ 20 ЗДРАВИЦА 22 ТРАГ 24 СЕРЕНАТА 25 ТРАДИЦИЈЕ 27 ПОРТРЕ 29 ПУТНИК 31 УСПАВАНКА 33 САМОЋА 35 ВАТРОМЕ
свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне пољане, а Месец се над њима сја као срп. СПОМЕН ПРИНЦИПУ О Балши, и Душану Силном, да умукне крик. Властела, војводе, деспоти, беху срам.
Ја се, из те антологије, сећам песме Спомен на Руварца и сматрам ту песму, и сад још, за најлепшу песму XИX века. Мој друг, у Темишвару, Душан Таназевић, носио је
Прекопута мог хотела, у улици Расин, на ћошку, сад стоји спомен‑плоча од мрамора, узидана у зид, где је пао, у пуцњави против окупатора, један наш сународник. Скидам му капу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” Више голуба је крупан наслов: „За спомен на дан срећног оздрављења великог државника Симона”, мислим тако се звао, ако се добро сећам.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Срећом не беше оптерећен многом децом. Једини спомен дваеспетогодишњег брачног живота његовог и снаша Јулиног беше им јединица њихова осамнаестогодишња Каја.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но још у мени ишчезнуо није Следбеник младог Вертера, што сања При месечини, и што сузе лије Уз сваки спомен старог осећања! О знам то добро, стари огањ да је Нестао, да га неће бити више.
ДОЛАП Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо, Стоји као спомен из прастарих дана. Његову сам шкрипу као дете чуо. Стара груба справа давно ми је знана.
Ко раскинут ђердан, снизали се моји Дани, разбацани, туђи један другом, И у луталачком мом животу дугом Нигде један спомен уз други не стоји.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Али сјенку што му шће тровати те је у збјег собом унијеше међу горе за вјечну утјеху и за спомен рода јуначкога? Већ је у крв она прекупата стопут твоју, а стотину нашу!
Дивне смрти, просто им млијеко! Јунацима Бог ће учинити спомен души а прекаду гробу! Три хиљаде момка једнакога на Шенђера удрише везира приђе зоре на поље крстачко.
ИГУМАН СТЕФАН Чуј, народе, сви скините капе! Хоћу спомен да чиним душама витезовах нашега народа; данас ће им најмилије бити, од Косова нигда као данас.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сто голих тежња, к’о сто црних руку, У киши суза вапију и траже Умрлих ружа мирисе што блâже, Умрлих дана спомен који трне Уз куцње срца к’о добоше црне; Који време, живот вечном стану вуку.
Кад спомени редом, к’о лишће са грана, Падају уз тужни шумор ових дана Што јад и пропаст и заборав сеју; Кад спомен по спомен, сваки час однесен, Пада у блато. Јесен... Свуда јесен!
спомени редом, к’о лишће са грана, Падају уз тужни шумор ових дана Што јад и пропаст и заборав сеју; Кад спомен по спомен, сваки час однесен, Пада у блато. Јесен... Свуда јесен! ВАТРЕ СПАСЕЊА Ватре спасења у даљини букте У свести мојој.
И сада је драг Тај спомен, тако оживео, сетан; Изгледа да је тренут истоветан. Јер цвећу и сад тепа ветрић благ, И мирис спомена по земљи се
А месец мирно, залеђено гледа. На снежна поља и урвине леда. Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен
За чедност наших првих идеала Спомен је само ружна људска љага, И терор живота, и остатак зáла, А достојан крај им заборав и влага, У којој ће бити
Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен
Обићи ћемо илузија свет, Где сада вечни мир и покој влада, Дворану наше младости, — и ту Саранити спомен на прошлост нам сву.
Верној, милој жени очију бисерних, И деци својој, да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, — Последњи спомен, и тужан и драг, На радост, срећу, што су једном били.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стари његови оставише трајан спомен у повијести своје отаџбине — спомен који задобише неки мачем а неки као високи црквени достојанственици.
Стари његови оставише трајан спомен у повијести своје отаџбине — спомен који задобише неки мачем а неки као високи црквени достојанственици.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
кума украо бреме сламе, па како га је носио, слама испадала и просипала се путем, онако бог оставио на небу за вјечни спомен. МЕСЕЦ 1 Њеки дрвар крадимице сјекô шуму неђељом, пак га за каштигу као таришуму уклело у мјесец.
Бога се бојали а душе не огријешили, у цркву одили, православну летурђију служили, живе помињали а мртвијем спомен чинили; четворо поста ришћански препостили; људима се не омразили и спрам њи’ свијетла образа носили, да бог да!
Бога се бојали, душе не огријешили, у цркву ходили, српску службу слушали, живе спомињали, мртвијем спомен чинили. Људима се не омразили, а образа не оцрнили. Душманину се помолили.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А још на спомен ту позивати владара ове земље и игумане друге. И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике
болезнима, преподобни, врлинама зрео процвета клас, од кога се напајају љубављу божаствена ти чеда која ти бажаствени спомен творе.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
о(т)чинити очуждавати се — отуђивати се пагубан — погубан, штетан паки — опет, још памет — успомена, спомен паметозлопствовати — злопамтити паметствовати — памтити, сећати се папа — отац парадигматичан — узоран, примеран
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Мој повратак нови биће опет пад. ТИ ОДЕ ПРЕ СВИХ У спомен Бојане Раичковић рођене Лазовић Ти оде пре свих, међу првима, Као да си нас све победила.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Двор им чува Мијат, верни слуга. Хоћеш ли да ти одгудим песму што сам је спевао за вечни спомен преровске погибије? 3дравља ми, много је лепша од оне о Тимочкој буни. Никола напипа кревет и седе поред Мијата.
Она о њима никада није причала, само им је на задушнице палила три свећице под дреном који им је отац за спомен засадио.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Васи је у сећању један други 29. новембар, давнији но што је овај у чији је спомен улица добила име. Док су пролазили последњи часови тог 29.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
99 XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ 101 XЛИX СПОМЕН НА РУВАРЦА 107 ДРУГО ДОБА (После 1880) 116 Л ЗАЛАЗАК СУНЦА 117 ЛИ БДЕЊЕ 119 ЛИИ ЉУБАВНА ПЕСМА 122 ЛИИИ
Гробље ј' спомен доба свију; Гробље, књиге што се штију; Повесница свих земаља, Староставник цара, краља, И читуља виших слика, Изабрани
Ј. Јовановић 3мај XЛИX СПОМЕН НА РУВАРЦА Уочи нове године је било; Накан'о сам се дома подоцкан Од вечере, из друштва весела; Са ближње цркве
М. Перовић ЦXXВИИ ДОЛАП Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо, Стоји као спомен из прастарих дана. Његову сам шкрипу као дете чуо; Стара груба справа давно ми је знана.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
и плачевне све нас листом оковаше јако, на шар мрачни необдјелан неки нас бацише, да ланце носимо, ђе блаженства спомен ишчезава, ђе мрачношћу сфера узбуњена!
Како што сам горду цару ада и његову зломе легиону спомен живи неба блаженога рад наказе веће оставио, тако данас лишавам Адама с бунтовнијем својим легионом блаженога
закон правде благе бит у свете начертан линије, на другу ће превласника њина зла свакога црњат се закони - адски спомен свезе са Сатаном.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да се тамо на пијаци види и нађе са својим старим муштеријама из Липолиста, чија имена још чува главна радња у својој спомен-књизи вересије, и од којих је тако волео да се распита и обавести о својим познаницима и тамошњим локалним приликама,
А овај му рапави, скромни мали спомен подиже његов Драгуша, тако га је баш звао, са којим је он некад златним пером заступао Рудничане из Баа, — који су
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Сјетиш ли се још каткад Слинка? — било ми је једно од првих питања. Осмјехнуо се као на спомен давне мале срамотице. Озбиљан човјек, настојао сам да га оправдам, вјероватно је одмахнуо на те дјетињске лудорије.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше. Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Али та је слика превучена прахом, И стоји к'о спомен минулих обмана: Ја јој каткад приђем са тугом и страхом. Као драган драгој после многих дана.
К'о ма'овина мека, к'о покров од свиле, Заборав ће сад падати на спомен и сан, На одигране борбе и часове биле. Заборав ће сад падати на речи и дан, На бол што се одваја, к'о лишће са
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
САВЕТ ЗА НАУЧНА ИСТРАЖИВАЊА 209 Михајло Пупин СА ПАШЊАКА ДО НАУЧЕЊАКА Аутобиографија Михајла Пупина У спомен мајци ПРЕДГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ Када се осврнем на период од годину и нешто више дана колико ми је требало да напишем
Та изложба била је у исто време и спомен на оне велике људе који су први повели борбу за идеале Сједињених Држава, идеале које су они први истакли и тако им
Ћипико, Иво - Приповетке
После тога дана, од жеље је гледала Спасоја, као да јој он у себи носи спомен на крше испод Ловћена. На његову жељу показа му и слова — она их је научила од господареве кћери — и упути га у читање.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ЧОВЕКА АЛЕКСАНДРА 91 ЗА ГИРФИЛДОМ 96 ГАРИБАЛДИЈУ 99 ВИКТОР ИГО 101 СПРАМ МЕСЕЦА 103 НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА 106 У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ 109 ОМЛАДИНИ 112 ПРЕДЗИМСКА ПЕСМА 127 ЗИМСКА 130 ЗИМА 133 ЈЕЛКА 135 ПЕСНИК ПРЕД
тугу, јадницу нам, Твоја мисô очеличи, Заточници твога духа Призрену ће скоро стићи И на пољу косовскоме Дигнут’ спомен Барду своме.
Али ипак зато, док траје Балкана И на њему спомен старих, тешких рана Кô и спомен дȅла, братском крвљу свȅта, Мушки започета; И док траје звезде, ма и за облаком,
Али ипак зато, док траје Балкана И на њему спомен старих, тешких рана Кô и спомен дȅла, братском крвљу свȅта, Мушки започета; И док траје звезде, ма и за облаком, Што и кад не светли оглашује
Тело ј’ смртно, траје па дотраје, Карактери остају да сјаје. Спомен њихов прима се у груди, Нове борце, нове снаге буди. Јунак у гроб не носи оружа, Рука клоне, мач се другим’ пружа.
Тад’ се не могло дизати школа: Једина школа — осећај бола. Од куда књига под стȅгом мрака?... Учитељ — спомен старих јунака. И тај би спомен сломила хала, Ал’ није дала струна гусала.
Од куда књига под стȅгом мрака?... Учитељ — спомен старих јунака. И тај би спомен сломила хала, Ал’ није дала струна гусала. Хај, да је ширих пута ил’ стаза Међ’ народима разна порекла!
— Мален је камен, — баш према срећи: Срећније Српство шат дигне већи. »Стармали« 1887. У СПОМЕН ЈЕДНОМ КАЛДРМЏИЈИ (име му је Петар Томић) „Смрт долази, опомиње Да се на пут вечни спремам.
Љубав му је кумовала. — Љубав има своја права Кâ и слава што ће да му Спомен вечно обасјава. — Па зар кога прати ваља Од божанског оног плама? Зар је љубав срам за кога?
јубилеј (јевр.), свечаност у спомен некога догађаја који се збио пре десет, двадесет и пет, педесет итд. година. кавити, откавити, издржати, подносити.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бар да га никад нисам видела! Бар оне ноћи не!... Ал’ она ноћ У пустим груд’ма спомен остави: Последњу вољу оца рањеног И прву љубав!... СТАНА: Гром вас убио!... (Одлази јаросно.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Не могу га у вис бацит’ — Па нек стоји иза свега Међ Србима као спомен Мог живота и вашега. ИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада!
XЛВИИ Други на гроб плоче мећу И ваљају на њих хриде, Е да спомен дуже траје, Да с’ гробови даље виде. Нека ради ко шта хоће, Слободно је, свак по своме, А ја мртве моје дижем,
И читав врт се створи, У њему цвећа шар, — И ја по врту ходим И берем цвеће, стар. Па вијући умрлим У спомен невен сплет, Чини ми с’ кâ да грлим Цео будући свет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Потпоручник граничар нам објасни да је она купаста зграда црквица, подигнута у спомен борцима изгинулим на Кајмакчалану. Она дугачка до ње је караула граничнога вода.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ 229 ПЕСМА 231 СПИРИДОН ЈОВИЋ 234 СПОМЕН 235 ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ 237 САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ...
ПОПОВИЋ 237 САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... 238 НА ПРИРОДУ 240 ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ 242 СПОМЕН ВИДОВА ДАНА 246 СПОМЕН ПУТОВАЊА 250 НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ 254 ГРОБЉЕ 257 МИЛОШ СВЕТИЋ 260 ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА
ПОПОВИЋ 237 САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... 238 НА ПРИРОДУ 240 ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ 242 СПОМЕН ВИДОВА ДАНА 246 СПОМЕН ПУТОВАЊА 250 НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ 254 ГРОБЉЕ 257 МИЛОШ СВЕТИЋ 260 ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА 261 СТРАДАНИЈЕ
Славан сваки свом сабира, Сади, стани, слади, среће, славе, Стазу, стабла, стубе, стене, сјајност. С'тради спомен сребрној седини, Сврх светлости светила сунчана.
Слатки спомен! Сад најпаче двоумију моме: Какова је судба опет ниспослана по ме? Идем — што ћу? (совјест трпи) —, и више сам пута Изг
Што је више смећем с ума, То ми више дође с пута, Све се лако заборави, Љубов себи вечни спомен прави. Или без ње или с њоме, Тешко бедном серцу моме! При састанку тајно стењем, При растанку плачем, гинем, венем.
1817. Сима Милутиновић Сарајлија РАЗВРАТ Шта је слава и јунаштво, Шта је образ и поштење, Шта ли спомен и похвала, Шта л' по смрти празно име? Власт и сила мало трају. Рај нам шта је? Ђе ли вјечност?
Прем је мала, ниска, проста, Била б’ опет мени доста Да у њој се развеселим. Мог детињства спомен слатки, Сна и мечте образ глатки, Што исказат није словом, Јошт у кући тој се баве, Родитеља памјат славе Моја чувства
1835. Владислав Стојадиновић Чикош СПИРИДОН ЈОВИЋ СПОМЕН Сећаш ли се оног сата Кад си мени око врата Беле руке савила, И кријући твоје лице Мени поне нехотице Твоју љубав
Весном суво твоје промењујеш лице печално, Ал’ прескорбне спомен беде променит не знаш; Жаром реке твоје засушују образе влажне, — Потоке суза наших тко ће осушит игда?
Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака. И гордиња таје свака, И остаје вечно — ништа. Јован Ст. Поповић СПОМЕН ВИДОВА ДАНА (Одломци) За вечером Лазар седи, Сутра иде Видовдан, Погружена њега гледи Српске војске смућен стан.
— — — — — — — — — — 1841. Јован Ст. Поповић СПОМЕН ПУТОВАЊА по дољним пределима Дунава Промено света, шта је обичније, чешће од тебе!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
) и спреми за алкохолно врење, комина“ контати ― рачунати, мислити крсно име, крсна слава ― „празник у спомен онога светитеља којега поједине породице у Срба славе као свога заштитника“ кршњак ― „онај који слави крсно име,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зар је већ јесен човекових дана Посула иње по срцу, затрне Последњи спомен прошлих великана? А светлост камо да из магле црне Води нас Богу? Бога, Бога камо?
Умрла је слава херојства и скаске, А спомен немоћи, Молох свих времена, Ждере нове жртве, којима је цена Обешчашћен ловор и клик глупе праске.
да сунце отме поносна, хола, Хрхтава снага хита, хита, Славом се пита — У неврат гони победна кола. 4. СПОМЕН Велбужд!
Јер прошлост врх њих већ остави трага, И туга Билог из вијуга веје: Сећа се данас страсне чежње, где је Сахрањен спомен на лет белог јата, Што оде у ноћ без збогом и крадом, Још шум му чујем кроз маглине плаве, Но ноћас пахне неким
Свакидашња прича... Ти си тако хтела. Мада ниједан ти поглед нећу дати, Ипак у мени ће спомен задрхтати, Но мој горди осмех тај уздрхтај скриће.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
епопеје, у којој је смрт на бојном пољу једини пут да се ратнику осигура вечни боравак с оне стране живота, а вечни спомен и слава на свету овоземаљском.
неуједначен, Костић је написао известан број песама изузетне вредности, међу којима можемо издвојити три велике: Спомен на Руварца, Јадрански Прометеј и Санта Мариа делла Салуте, од којих је прва космичко-философска, друга
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
МАРИНА ПЕСМА Јадна моја Мајко, камени, камени недужна!... Код живе тебе народом кад зла оте се реч, страшни спомен твој оста на веке!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у црвено броћем, који успева у нашим крајевима, било »опште, и за ускршња јаја и за бојење текстила«, а као најстарији спомен о томе (из шеснаестог века) сматрају се стихови Мавра Ветрановића: »Ошљи бадем јоште расте и броћа се још находи, У
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
НА БРОДУ 171 НИОБА 172 (КАД СЕ УГАСИ СУНЦЕ…) 174 МУРАТОВО ТУЛБЕ 176 (СА ПОГЛЕДОМ УГАШЕНИМ) 177 ИИ 178 МОМЕ ГАРИКУ 179 СПОМЕН 182 ОРГИЈЕ 186 ГРАЂАНСКА ВРЛИНА 190 МАСКЕНБАЛ НА РУДНИКУ 193 ТЕЛЕГРАМИ 196 [МИЛАНУ САВИЋУ] 198 ИЗ БЕЛЕЖНИКА 200 ЈЕДАН
Коров густ Покрива стазе и гробове неме И сав предео, суморан и пуст. На трошни спомен она спушта главу, А поветарац лелуја седу влас...
1885. ЕЛЕГИЈА Престаћу и ја скоро. И са мном, занавек можда, Спомен љубави тајне зелена покриће трава И вечни заборав с њоме. На моме спомену суром Истрвен натпис биће тад.
Васкрсне ли тада наше младо доба И долети спомен са веселим звуком, Ти се благо насмеј на дверима гроба, И свега се сети - и одмахни руком... 1887.
3. Па и овај спомен, где замишљен стојим, Јесте неми сведок о витешкој сили... Међе царства свога гробницама својим Ми смо бележили. 4.
Но Рахман не беше срећан. Делећи радости свима Он није могао често да радост подели с њима; Јер спомен на мрачну прошлост њега је мучила често, И он је тражио тада угодно и мирно место, Да души олакша само.
Јер прво поглед, после нâд, Затим се пољуб даје А најзад... драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883. СПОМЕН Времена мрког мину вид, И немир прође војни, На мирног дома тврди зид Положен мач је бојни.
Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира! И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју збори све: Јакшића овде
Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира! И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју збори све: Јакшића овде нема!
Ви травне, вите стазе, И ви пећине горске, С прохладним, благим миром, И ви обале морске, Чувајте спомен друга. Ти, Ехо, носи широм, С мирисом и зефиром, Са орошена луга Адонидово име И сваки цветни кутак Испуни само њиме.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Овде, ено тамо, затекао сам њега и њу, твоју и нашу Ташану, у загрљају. (Полази.) Ох, и сада ето помен и леп спомен подиже му она са Сарошем. (Одлази.) МЛАДЕН (братственицима): Па?... Чусте ли? Па?...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” — „Дакле три гроба онда боље чувају спомен на несрећног и честитог мајстор Косту.” — Крезуби гробар се смеје, показује једну безубу вилицу. „Није три, него два.
Много је ствари накуповала по околним селима, научила мало српски, оставила за собом добар спомен. Фрау роза се хвалила свету: — Све сам доживела што сам желела да доживим. Ако унук доће после моје смрти, не жалим.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
ос магна ѕонатурум за знак спомена делце ово посвећује Сочинитељ Муза моја љубно теби, мили друже, диже спомен, ал’ је лепши онај спомен ког сам, друже, дижеш себи.
знак спомена делце ово посвећује Сочинитељ Муза моја љубно теби, мили друже, диже спомен, ал’ је лепши онај спомен ког сам, друже, дижеш себи.
Лепши јесте онај спомен кад посред народа многа љупка сјајност слова твога удивљења диже спомен. Лепши јесте онај спомен кад бистротом ума
Лепши јесте онај спомен кад посред народа многа љупка сјајност слова твога удивљења диже спомен. Лепши јесте онај спомен кад бистротом ума твога, кад ревностју духа твога роду своме дижеш спомен.
Лепши јесте онај спомен кад посред народа многа љупка сјајност слова твога удивљења диже спомен. Лепши јесте онај спомен кад бистротом ума твога, кад ревностју духа твога роду своме дижеш спомен.
Лепши јесте онај спомен кад бистротом ума твога, кад ревностју духа твога роду своме дижеш спомен. Нек се спомен твој огледа у спомену милог рода, нек цвет цвету љупкост дода, тако општи венац цвета.
Лепши јесте онај спомен кад бистротом ума твога, кад ревностју духа твога роду своме дижеш спомен. Нек се спомен твој огледа у спомену милог рода, нек цвет цвету љупкост дода, тако општи венац цвета.
Ја се пустим с њима у разговор и замало се тако упознам да ме сви за свог пријатеља прогласе и на мене навале да им за спомен моје уши оставим, на које ја магарац од магараца тим више соизволим што сам довољно уверен био да су моје уши и тако
на то, онда СОЧИНЕНИЈЕ — књижевно дело, састав, расправа СОЧИНИТЕЉ — писац СОЧИЊАВАТИ — састављати, писати дело СПОМЕН — сећање; споменик СРАВНЕНИЈЕ — упоређење СТОЛП — стуб СУЈЕТНО — узалуд СУШЧЕСТВЕНИ — стварни СУШЧЕСТВО — биће,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И сад, кад би наишло једно благодарно поколење и хтело, рецимо, да означи спомен-плочом место где сам се ја родио, та би се плоча, са натписом: „Овде се родио итд.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Зарекох се да нећу изићи до смрти из овог мрака, И бљувах на сами спомен врели победничког зрака; О како ми је болно било у души оних дана, Када бих, и челом, сваку стопу познао свога стана!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Бог зна гдје си сада и да л' живиш јоште! Али драги спомен негдање милоште Као младо сунце сву му душу грије, И ја снова чујем звекет твојих гривна, По лицу ме тиче твоја
Флауте и виолине Уз трубе и бубањ звоне; Док уз то анђелци добри С уздахом сузе роне. 21 Тако је сваки спомен заборав скрио Да сам ја дуго твог срца владар био, Срца што тако лажно и слатко бије, Лажније ништа и слађе на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Њен задатак је био већ у најстарије време да чува спомен на заслужне претке, на значајне људе и догађаје уопште, на храбре ратнике особито, јер је рат веома дуго био једак од
У нашим народним песмама сретамо стихове ове врсте: „Он остави спомен роду српском, да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова“.
Али представа о таквом Милошу, који оставља спомен роду српском, није могла да се роди у глави придворног певача. Такву представу могао је да има само народ, и то
Он остави спомен роду српском, да се прича н приповиједа док је људи и док је Косова. А што питаш за проклетог Вука, проклет био и ко
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
су гране; радилство живо, живу и беседљиву роду гранасту; светско с благословом наспоривање, последњим домаћином спомен и подушје роду, зидар људски, божији живописац образом, говорљивим иконами стесилац, умљивој грађи склопилац...
За ту заборавну памет о Богу и спомен му погибе, разиђе се у холуј! Бојим се с разумом да не омахнитим, зашто не ктедох се освестити да кога
Те со тога и име му се Финеес прозва, од наглости његове. И спомен му оста. КАКО ЈЕ УЧИНИО ДАВИД Будавши он врло жедан, у граду воде не би, а наоколо опсела је била непријатељска
Знанцем да је на спомен а невештим за знање. Ови Ахар бијаше код Исуса Навина и он неки у војски мањи официр, јер од господскога Јудина колена
У припрати од истока на левој страни како се улази у цркву лепо намести за спомен, да свак то види ко год у цркву ону долази. ШЕТАЧИ ПО МОРУ Чак у трећу стражу ноћи посети их.
октомврија 26, на памет светога великога мученика Димитрија, те шњиме учинише Царограђани да се од год до год има спомен држати оне божије страшне прећње тресовите.
прње бабе по сели, и разбијају цркве крадући, пак из тога тобоже и за своју душу просјаком деле и у манастире пишу на спомен милостињу! Еда им је прихватно пред Богом то? Ама прво браћо сами себи зазиремо истежући се и тефтишећи.
Мудра човека боља је злоба, него сулуда миловање. Зло по злу делу имена му је спомен. Сами себи свакад зло копамо, те нам наше зло заврат пада. Зао је занат инат.
они не знаду, нити које хвајде више од њих има, ни плаће а ни враће, свега су се одужили и доставање им не вања, спомен им је заборављен, добро им и зло шњима је заједно отишло.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Успут, дико, успут, перунико“, и мало по мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.