Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
ВИ Атаман нас је сумњичаво посматрао. Седео је на загрејаном споменику неког почившег уланерског официра Франц Јозефове Царевине и посматрао нас трљајући шаком колено.
Па то је дивно! - окренула се и загрлила ме, иако је још био дан, иако смо били на гробљу, а Атаман седео на споменику запрепашћено буљећи у нас. - Ви сте две будале!
Сада смо седели на још од сунца топлој каменој плочи нечијег гроба и почињао сам да се јежим. Слова на споменику нису више могла да се распознају, а у малом квадрату земље, остављеном за цвеће, прецветавале су љубичице и у ноћ
То је Весна чинила понекад и ја сам знао да је најбоље не обраћати пажњу. Почех да разгледам натписе на једном споменику, иако се није видело ниједно слово, сагох се и насумице убрах неко цвеће. Било је хладно и без мириса и ја га бацих.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
је био од оних Биримаца који су дали једног свог ајгара кнезу Михаилу, а који се сад може видети на Кнежевом бронзаном споменику, у Београду. Нити је Биримац научио Мондсцхеинсонате, нити ја француску граматику.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
види оно што не види ниједан од пролазника: како се од парка у којем сад стоји, па према Народном позоришту и Кнежевом споменику, диже Стамбол-капија, најмоћнија од четири капије београдског града.
Свако поподне, док промиче кроз Студентски парк, од споменика Јосифу Панчићу ка свом споменику, Доситеј потврђује, у себи, исти утисак: да се све време које је провео у Београду, оне три и по године, последње у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
у области математике, физике и астрономије, бесмртни Исак Њутн, родио се, како то стоји уклесано на његовом надгробном споменику, 25 децембра, дакле баш на први дан Божића, 1642. године.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Лицем окренута према Линколновом споменику у Вашинггону, налази се данас, скоро довршена, административна зграда Националне академије наука и њеног претходника,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
даље распитивати за ову жалосну историју, нити се приближавати овоме малом и несрећном сведоку њеном, овоме тужном споменику одбегле свести...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Гробови нису. Погажени су! Гадне туђинке нога погана Искршила је венац ловоров, Што су ми деди са вековима На споменику свога имена Витешким радом верно низали... Освето, селе!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Погледај, молим те — рече неко — шта стоји на споменику. Да је нешто Лазарићу било суђено да у овај дан испраћа с нама госпа Нолу, био би то човек близу сто година стар.