Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
славну библиотеку, за које су гречески цари милионе потрошили и| коју сва учена Европа никада без велике жалости не спомиње. Султан упита своје дервише стоји ли што у толикој сили ћитапа шта у алкорану нејма.
Човек природно радо гледа бездушно но листовито древо које га у лето осењава, и радо се спомиње свих оних места у којима се је у детињству играо, и потока у којима се је купао, — а шта је то него благодарност?
се мучитељство, неправда и свако зло истреби између људи, он нити зна за бога, нити кад о њему мисли; и ако га речма спомиње, чини као папагал.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Вуја се мало промигољи, зевну једном-два, као човек кад чује да се спомиње спавање, па тек завара очи попу и домаћину, устаде полако и изиђе напоље.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо. У тужби се поп Ћира бави прво самим собом. Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду
година трудног апостолског рада у вртограду господњем, гајећи и усађујући у срца поверене му пастве разне добродетељи. Спомиње колико је њих »супруженски али невјенчано живећих« приволео да приме св.
из јеретичких заблуда и привео (заједно с безлобивом им дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао, и њима истребио силан кукољ и коров, и раздувао плеву греха и злих навика међу својим
Поп Ћира ваљада спава, а поп Спира, колико му брига допушта, дремуца помало. Пера бадри коње, кара их и спомиње им оног Мартоношанина (вранца), и кори их и застиђује њиме, те они повуку боље.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га. Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње. Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње.
Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње. Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати.
Африка
Шаљемо да нам се купи бела кокош. Говоримо о Вуијеу; Њамкоро, чувши да се спомиње ово име (не зна ни речи француски), почиње нешто да говори са свога корена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ова варош иза њега, са тим високим, црквеним, торњевима, остаће као и то Сунце, које тај брбљиви Грк толико спомиње, а он ће отићи. Не само у Беч, него и у гроб.
Могли би трговати. Брзо би се обогатио. Зашто прича све о Косову? Што спомиње цара Лазу? Чему та јадиковка о оном што је давно прошло? Зар не види да се неки чудан светац направио?
У Кијеву, престао је да се сећа Гарсулија и да спомиње Гарсулија. Његове успомене, на Срем и Неоплатенсу, свеле су се на псовку, кад би споменуо своју ташту, госпожу
После дуге зиме. Зар је чудно, да се Исакович помиње, свега још једном, у рату, а после губи, и не спомиње, ни у папирима сербских лукова, ни своје фамилије, никад више.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Нема славе са њеним дивним, топлим, обичајима. Бугарин се не сећа својих далеких предака и не пада му на ум да их спомиње. Етничка стапања.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи. Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Возећи се и тресући се према тим воћњацима, Аранђел Исакович више није желео ни да спомиње патријарха и развод брака своје снахе, него просто да сврши ма шта, да би јој олакшао самртне муке на које беше,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Занимљиво је, међутим, да се при опису тих обичаја готово нигде чак и не наслућује њихов смисао, односно не спомиње се да су ти поступци усмерени или на сакривање породиље од демона или на њихово уништавање или растеривање.
Добра заштита од ових опасних бића јесу и гребени који се стављају детету поред главе и поред ногу. Вук спомиње и наопако изврнуте вериге као моћну заштиту од вештица.
Познато заштитно средство, које спомиње Вук, јесте и метла наопако окренута и стављена иза врата спаваће собе. Као заштита од море стављају се у колевку, под
Геземан као „тешке клетве“ Црногораца спомиње ове: „Тако ми се крсна свећа не угасила!“ и „Тако ми се кућа не ископала!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Седа коса увелико пробија кроз тамну боју. Опет се угојио и носи своја стара одела. Нико не спомиње ону девојку која је отишла ко зна куд? Сви то сматрају нападом лудила, који може свакоме да се догоди.
Остарио је преко ноћи. Све чешће заспи у фотељи док гледа дневник. Нико не спомиње девојку, а она је стално ту, у балону од жвакаће гуме на нечијим ружичастим уснама, у фармеркама које се пењу у
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Вјерујемо кад погоде! Онда се свак сјети плећа и погађача, а ако се ништа не обистини, онда их се нико и не спомиње!... Женске запјеваше. Људи заћуташе и закурњавише.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Више је Нађ уважавао наш народ него ви као Србљи. ЛЕПРШИЋ: Дабогме, зашто се боји. А зашт’ не спомиње наше привилегије? Чекајте само докле и заокупе граничари, пак ће тражити и он Тунгузију.
Милићевић, Вук - Беспуће
дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
никада, Кô да хоће баш амо на града, Тако збори и тако се слути, А Турцима у срцу се мути, Свак се боја последњег спомиње, Те понеки вако започиње: „Вала, кардаш, то бојак бејаше, Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да се сваки помамио,
Већ је давно када ово бјеше. Од онијех што тај бојак бише Данас ваљда ни костију нема, Па опет се прича и спомиње Како, брате, да јуче бијаше. Бездан носи име поносито: „Гроб хајдуков“, тако њега зову.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она га и не гледа, кука, нариче. Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље. Па када почне оно: на кога их је оставио...
његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они трудили и сваку ситницу употребљавали, само да се он спомиње, не заборави.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
На асфалту, у Београду! Тачно ја тако казао. И тачно ту, на том месту, где се спомиње израз на асфалту, ја га упитах а одакле је родом, на шта он одговори да то није важно одакле је он, а на шта ја рекох
За ту изузетно свечану прилику, она је из закључаног сандука извукла и сребрни есцајг, малчице као позеленео, да се не спомиње чипкани столњак од батиста с дванаест салвета, које су заједничким снагама изјели наизменично драги гости и мољци и
“, а приликом отварања сваке нове флаше „ружице“ у нашој кући обавезно се спомиње мој стари френд који је још 1947. године рекао: „Да је вода добра, не би је вадили из плућа!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пре неки дан давао се комад Бернарда Шоа: Хероес ет солдат. У њему се спомиње Сливница; тапети су стилизовани патлиџани, Бугари су кавалири, Срби кукавице, српска артиљерија не туче гранатама, јер
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срет
Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога. Какве ствари чујеш! Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње
спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«. Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Промишља на понашање Јанково откад му је у кући; спомиње се свега, али не види ни трага каквој сумњи. Пребира опет у памети неће ли се сјетити чега што би Стану одало. А-ја!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
изоставио да не каже како у пустињам египетским и арапским, гди су се најпре свеци светили, сад се Ни име Христово не спомиње, него турски пустињици и дервиши у њима живу.
Неблагодаран и недостојан чловеком називати се који се тога благодејанија не спомиње? Моје кћери, кад би ви управ размислиле и расудиле на коју сте високу одреду од бога саздане, не би вам имала кад ни
сами познајемо, помињемо и љубимо; то је нами весма мало; него [х]оћемо, ако је икако могуће, да и[х] сав свет позна, спомиње и љуби.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Симка, Симка... Нећеш да је видиш? Нећеш. А стално те спомиње. — Милунка гласније заплака. Ђорђе зури у Адама: чивит је смрт. Она је ту: Хоће боље даје види, да се увери у њу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само се на једном месту, истина неодређено, спомиње Црноглавка, те се претпоставка да је она донела вест чини вероватном: Невоља је једино у томе што нико није знао шта
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У оно време, као и данас, Њутново име било је понос и слава Тринити колеџа, а име Дарвина спомиње се са истим поштовањем у Крајст колеџу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
звучнога ефекта речи бојећи се, вероватно, онога темељног раскола људскога говора (који он, додуше, нигде изричито не спомиње, али га готово свуда подразумева) на чијем укидању ничу модерни поетски облици.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Разуме се, много више почињенога греха има код Софкиних предака. Чак се двапут спомиње родоскврнуће. Једном условно, међу орођеним особама, тј.
Петровић, Растко - АФРИКА
Шаљемо да нам се купи бела кокош. Говоримо о Вуијеу; Њамкоро, чувши да се спомиње ово име (не зна ни речи француски), почиње нешто да говори са свога корена.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Кулиза! СПАСЕНИЈА: Кулиза?... ГЛАВАШ: Јесте, он Кога се грозом народ спомиње! Ал’ о том други пут, хајдемо сад! Вечери благе сутон сенасти На својим груд’ма спрема постељу И по њој чудан
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Прала ми жена моју рђу, па нећу да ме мртвога ружно спомиње. Дужан сам јој тако јал' ће бити 18 гроша, јал' рубљу. Она то зна; неће она рећи више но што је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Драго, листак књиге б'јеле; Читаћете, нека знаду рода вашег уди Да за њима и у даљи моје горе груди, Да за серце све спомиње како му је било Прикривену под голубље дома вашег крило. Слатки спомен!
О Трајане! Твоје све спомене претрпа време, Једва ко спомиње твојих тријумфа славу. Један тек споменик, „усрећити твој тобом народ”, Остаје вечно честит, остаје свима познат.
Остојић, писац до данас најпотпуније монографије о Орфелину, чак је и не спомиње никако. Дело је у дословном значењу те речи открио тек заслужни библиофил и библиограф др Георгије Михаиловић, у јесен
” А „поносити свирац” Јаша, који се спомиње у овој песми, Трлајићев је брат од стрица; у поменутом писму од 25. марта 1805.
Иако Малетић не спомиње изричито ову песму, може се веровати да се бар неке његове речи односе и на Радишићеве стихове као што су ови завршни
(29.) јунија 1840. Ник. Боројевић Ова Боројевићева изјава, коју И. Мамузић не спомиње у својој расправи Илиризам и Срби, Рад 247, Загреб 1933, 1—91, употпуњује Мамузићева излагања о заоштрености
Од тих имена, у ову Антологију ушло је само њих 12, а осим њих још 11 других које Вуловић не спомиње; то су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Јован Авакумовић, Доситеј Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија Арсић, Михаило
Неки од песника које Вуловић спомиње нису ушли у Антологију стога што доба њиховога главног певања пада после Бранка, не пре њега; такви су Јован Илић,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и 1531. путује као тумач аустријског посланства, у свом Путопису препричава део косовске легенде, спомиње епско певање о Милошу Обилићу у крајевима удаљеним од места догађаја, у Босни и Хрватској, запажа и настајање нових
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
111), или га носила под појасом (СЕЗ, 41, № 11); и где се тај начин партеногенезе не спомиње изриком, јасно је да га треба претпоставити, јер се јунак назива именом Биберко и сл. (в.
књ. СЕЗ) најчешће пута од свих ствари уопште (55 пута) спомиње се б. Б. дејствује као сигуран апотропајон. Гаром од б.
из девет башта (СЕЗ, 14, 111). У народним лирским песмама спомиње се б. изванредно често, и то обично са анимистичким схватањима. Млад момак и девојка упоређују се и идентификују са б.
август). Тих дана б. се у цркви освећује, и после чува за религијске потребе и за лек. У митологији и легендама спомиње се б. врло често. У рају има највише б. и руже (Вук Пјесме, 1, 209, 8 ид). Богородица најрадије мирише б.
Код Шида (у Срему) спомиње се један известан б., на коме има највише вила (ібід., 122). Б. се радо употребљује за запис (в. т.
(Винова) лоза. В. лоза је сеновито растиње. Она се сади по гробовима (ГЗМ, 6, 1894, 154). У народним песмама спомиње се в. л. која је сама поникнула из гроба (»Те [цар] сарани двоје деце своје.
и Р.М. Меyер, Алтгерманіѕцхе Релігіонѕгеѕцхіцхте, 112 идд: Траумгеіѕтер>). У једној народној песми спомиње се да испод в. виле воде коло (Софрић, 69). Водом у којој је скувано лишће од в.
и носе га уза се (БВ, 11, 1896, 249). Г. се често спомиње у свадбеним и љубавним песмама, и то увек метафорички и симболички (в. примере у Софрић, 78 ид). Г.
»Петолиста« д. спомиње се и у бројаници која се говори на покладе (ма које) пред спавање, као утук од вештица (Караџић, 2, 1900, 100).
, али ј. које је тешко или немогуће добавити (в. прим. мало доцније). Вук спомиње обичај, кад се ј. коме свом шаље, да се мало загризе, колико да се познају зуби (примедба уз Пјесме, 1, 386. Упор.
На сличан начин бира се у народним приповеткама и цар (БВ, 3, 222 ид). У народној митологији и приповеткама ј. се спомиње изванредно често. Нарочито је често реч о митским ј.
У Ђевђелијској кази, о Ђурђевдану, на ј. се врши обредно љуљање (СЕЗ, 40, 68). У народној поезији ј. се често и радо спомиње. У описима какви су у бајкама од ј. су јасле (Вук, Пјесме, 1, 23), јармови (іб.
Ћипико, Иво - Пауци
И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке. Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради кад се кући поврати. Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас.
— Јемају правищу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Чудновата је ствар да се овај догађај не спомиње ниједном речи у старој, средњевековној, а и нововековној календариографској литератури. Но, он је несумњиво утврђен.
Ту се спомиње његов брат Тома као фишкал дијецезе пакрачке и главне пожешке вармеђе присједатељ, брат Георгије, као славног доминијум
Ниједан од очевидаца који су оставили писмених забележака о освојењу Александрије од Арабљана не спомиње ни једном речи разоравање какве библиотеке.
У сведоџбама школе у Винковцима спомиње се као наставни предмет и „илирски“ језик, а у сведоџбама реалке у Панчеву „српски“ језик.
античког Еригона у Аксиос, Вардар, стајао је — тако ми причаху моје колеге, историчари — некад град Стоби, који се спомиње и код Ливија.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У вези са сиромаштвом и богатством, велика већина јеврејских пословица спомиње новац, пару, чак монету и валуту; дакле се по јеврејски и сиромаштво и богатство зову „новац”.
Све би хтеле да буду маћије... Агница би их ваљда све и волела... Ја, ја.. Али како само може мој тата да никада не спомиње моју маму! Моје маме је и кућа у којој седимо... Ништа за то не мари госпа-Јелка...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Идуће, 1459. године Турци су узели Смедерево без борбе. Уз деспота Бурђа често се у песми спомиње његова жена Јерина. У песмама она се назива „проклета“; међутим, историја не познаје никаква њена дела по којима би
(Бановић Страхиња) Све је свето и честито било, и миломе богу приступачно. (Пропаст царства српскога) Спомиње се Краљевићу Марко као добар данак у години.
308—363), Зоговић овако спомиње своју вулгаризацију из времена пре рата: „... Н. Кравцов, из чије је младићке студије о српском епосу и писац ових
И ни у једној од ових песама — ако се и спомиње — властелински антагонизам нема оно место и онај смисао који му је дао Зоговић.
То је мени учинио Марко!“ Спомиње се Краљевићу Марко као добар данак у години. 26 МАРКО КРАЉЕВИЋ ПОЗНАЈЕ ОЧИНУ САБЉУ Рано рани Туркиња
Стојане, нађе мајку у свом винограду; косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже, а сузама лозицу залива, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата!
И одоше кићени сватови. Кад увече о вечери било, иде мајка у двор кукајући, она кука као кукавица, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата!
„Један извештај града Сплита сенату млетачкоме 1547. године спомиње да је неки слепи војник певао песму о Марку Краљевићу, а цео га народ пратио, јер су је сви знали.
Маџарски летописац Себастијан Тиноди спомиње 1554. године као особито вештог српског гуслара неког Димитрија Карамана.“ Хваранин Петар Хекторовић у Рибању и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И то не једанпут, ни два, него многопут и за целога свега му живота борави и често му спомиње ако би и многе године прошле с тога времена, пак се онога сећа.
Онде код воде у хладу раде да мало отпочину. Ал' Христос вечну храну спомиње им, да он зактева човечаскога спасења, а не онога јела. И казује им јер њима ваљаде пророчаско сејање жњети.
Зато често и спомиње вам се доказујући што ће се о чему ли у напредак изговарати, [да бисте] не са слабим и студеним срдцем него с врућим и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму у којој се само спомиње девојка и љубав кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи Замфирову.
девојка, радо и често огледала, и по погледима којима је сретају и испраћају, а и по песмама у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају. И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.
Све ми каза како поп из књигу да си чèти... А Мани мило. Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.