Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Неке важне карактеристике овог жанра — наивност, спонтаност, луцкаста разиграност, склоност ка шали, одбацивање претеране озбиљности и свега што спутава и кочи животни полет,
Игра, веселост и наивност дечје песме ту су се свеле на новоусвојене литерарне навике; спонтаност и необавезност прешле су у рутину.
Слободу и спонтаност заједнички кроте школа, породица и друштвене догме. Песник Радовићевог кова настоји да у деци подстакне потиснуте
и на нас утицали, такође се држе крњих, разроких, непотпуних рима — као да се на тај начин јаче сугеришу смерност, спонтаност и добра лирска немоћ.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
то пољуљано поуздање у наше тетиве, него сама негипкост: кратки хип размишљања пред скок, који смјеста укочи спонтаност и поквари све).
Та ствар, како сам касније дознао, звала се: спонтаност. Слободна, неразмишљена спонтаност реакције, незаскочена, већ у самом акту, готово истодобном, и готово исто тако
Та ствар, како сам касније дознао, звала се: спонтаност. Слободна, неразмишљена спонтаност реакције, незаскочена, већ у самом акту, готово истодобном, и готово исто тако спонтано потеклом интервенцијом
Том нагону самопосматрања (који је урођен и примаран као и сама спонтаност) било је суђено да се у даљем току у мени егзасперира управо до флагелантске анализе, пријетећи да ми својим токсинима
вријеме, кад сам се већ био опредијелио за „пут умјетности“ , застрепио бих кад год би у разговорима дошла ријеч на спонтаност и непосредност као нужни предуслов умјетности: забринуо бих се над властитом будућношћу.
Али још касније, то ме већ остављало прилично равнодушним, јер сам био дошао до закључка да толико опјевана спонтаност и непосредност умјетника баш и није тако неопходна, или да је можда била неопходна за умјетност пећинског човјека.
то ионако већ било свеједно), већ сам вјеровао да се, у замјену за ону прву, с временом развија нека нова, вјештачка спонтаност и непосредност, нека обновљена наивност, као неки регенеративни крак или орган, или заштитни залистак или парожак,
Ту се ум зове интелектуалистичност, па поништава примарност и спонтаност. Ту се дух зове морализаторство, па поништава поезију и сукобљује се с чулношћу и с њеном слободом.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
на висини свога песничког узора из истога језика и књижевности: под знаком питања је стављена искреност, непосредност, спонтаност у лирици, сама њена емоционална основа, коју је Мишић с правом условио њеним опозитумом – позитивизмом, рационализмом,